Vukova prepiska. Knj. 2

ЕНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ 621

митрију Давидовићу од 20. Нојемврија прошавше године, У обадва поменута писма каза: је главни узрок (т. ј. стање здравља мога), који ме је нагнао да оставим онако славну службу и онолику премилостиво одређену ми плату, и да иштем једине милости од Ваше Овјетлости. Познато је Вашој Свјетлости врло добро, да вам ја према здравим људма и од прије био болестан п преболестан; а од лани се (особито пак од љетос п од јесенас) здравље моје још на горе тако промијенило, да ја сад нијесам ни налик на онога Бука, који је негда имао срећу, ту у двору вашему живити. Није прилика, да вам овђе жалосно стање здравља мога описујем, него ми вјерујте, да је још горе од свега онога, што сам о томе од јесенас тамо писао.

Осим стања здравља мога има још један главни узрок, који ме нагони, да пштем, да могу с милости Ваше Свјетлости живити и изван Србије. Узрок овај ја нијесам смијо од срамоте да кажем ни у једноме од напоменути и други о том писати писама, а сад га ево Вашој Свјетлости, као своме оцу п благодјетељу, псповиједам: то су моја домаћа опстојатељства. Вашој СОвјетлости је познато, да је моја жена од другога језика п закона, па никако неће за сад да пристане, да живи у Србији; а ја, као човек сакал и болестан, којему је особита, послуга неотложно нужна, без жене живити не могу. А и за васпитаније своје ђеце, за које се сваки отац, а особито оваки који им ништа друго, осим тога, оставити нема, врло бринути мора, не знам, или би теже било, кад би сам ји сад тамо превео, пили кад би ји са женом амо оставио.

Знајући ја, како Ваша Овјетлост по великодушју своме, тотово сваки дан дијелите срећу не само Србима и осталим ришћанима, нето и самим Турцима, и опомињући се живо оне превисоке милости и премилостиве благонаклоности, коју сте ми до сада за цијели дванаест година великодушно показивали, надам се тврдо, да ме ни сад у овакоме жалосноме стању нећете оставити, да ми се свете и подсмевају непријатељи моји; него да ћете милостиво уво ваше приклонити Е мојој препокорној молби, да би и ја с Фамилијом својом у свијетломе здрављу п срећноме господству вашему овај живот коликогођ лакше провести могао. А ја ђегођ будем, докле ми гођ срца у прсима ускуца, једнако ћу се молити Богу за дуговјечно здравље и срећно господство Ваше Овјетлости