Vukova prepiska. Knj. 2

622 1ИТЕВ МИЛОШ ОБРЕПОВИЋ,

и цијеле ваше свијетле гамилије, и трудићу се по могућству да би се коликотођ покавао достојан ваше превелике милости, —

За које се препокорно молећи и цјелујући вам десницу и скут, и препоручујући се вашој дојакошњој милости и покровитељству, с највећим високопочитанијем остајем надајући се скоро премилостивим одговором помилован бити

У Земуну 80. Јануар. 882.

Ваше Свјетлости препокорни и благодарни слуга Вук СОтеФ. Караџић.

(Ориг. у Држ. Архиву; Вуков конпепат у арх. 0. К. Академије бр. 2849]

[То писмо Кнезу Васи, о коме Вук говори, ово је:]

Високоблатородни Господару Васо, Мени љубезни и високопочитајеми!

Још прије би вам одтоворио што на пријатељско писмо ваше из Топчидера од 8. овог мјесеца, али сам очекивао, не бп ли ми Јакшић послао онај мјесечни ајлук, па да вам јавим, да сам га примио, п да пишем и благодарим и Њиовој Свјетлости, но до данас још нема ништа. Али већ за то се не бринем, само кад су Њиова Свјетлост блатоволили заповједити да ми се пошаље.

Што ми у истоме писму јављате моје главне непријатеље попменце, зато вам особито благодарим. Међер сам ја то добро оњушио још поодавно, а особито од лани; и зато сам још љетос, кад сам вам она писма из Бијограда (28. јунија и |. августа) писао, смислио, да за мене ништа боље бити не може, него да се од њи, дакле и из отечества, углоним. Јер тамо нигђе од њи ја не би мира имао, а борити се с таким лавовима ја би био мали и да сам најздравији, а камо ли у оваком стању здравља. С лавовима велим, јер су то послије Њиове Свјетлости први членови данашњега правитељства или владјснија Српскога: што је у Аветрији Метерних