Vukova prepiska. Knj. 2

64() КНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ

~

тртоваца и на штету самога народа, издали и понављали ону заповијест: „Да нико трговцу ништа не да на вересију, % који би му дао да му нема суда“.“") јер само ортаци Ваше Свјетлости могу свагда за готове новце куповати; а други трговци без вересије нити су кад трговали, нити могу трговати.

5. Ништа не би ваљало чинити чега би се човек морао стидти, јер се ништа на овоме свијету не може сакрити.

Сила тамошњи којекаки догађаја има, које би се тамо свак бојао и слушати, а камо ли коме казивати, или кога за њи питати; а овдје се по сокацима и по меанама пи каФанама јавно приповиједа. А баш и ту не треба мислити, да је оно све сакривено, што ви не чујете да се говори, и да је све људма по вољи, што пред вама нико пе њуди. Ја сам доста пута очима гледао и ушима слушао, како се ваши млађи ва вама посмијевају оним пословима вашим, које пред вама одобравају и Фале,““)

У земљама, гдје се мало слободније може говорити, владаоци лакше могу дознати, шта народ мисли и говори. Али гдје нико истине ни свога правог мњенија јавно показати не смије, ондје не само што је тешко дознати шта људи мисле и говоре, него се још товари на владаоца, поред онога што је учинио, и друго млого којешта што није учинио. Као н.п. што се овдје, а може бити и тамо, говори готово за свакога тамошњега чиновника, који умре, да је убијен или отрован и т. д. Па оваке ствари у оваким приликама могу врло ласно и потомству остати за истину; а сваки данас Европејски владалац колико год мисли на Бога и на душу, толико и на славу и на спомен послије смрти своје.

А и из други узрока ваљало би, да паметан човек у највећој својој сили и власти не чини ништа, за што би га ко у највећој тјескоби пи невољи по правди прекорити могао; јер на овоме свијету које се ствари најпостојаније чине, могу се ласно изврнути. На пр. да помислимо на Младена, ) кад је 1811. г. не само Бијоградом, него Орбијом по вољи својој окретао, и кад је 1822. године у Крагујевцу збијао стрдњу с њим, ко је год тео; или Наполеона, кад је 1810. године готово цијелој Европи заповиједао, и по њој краљеве постављао, и кад му је 1816. год. у Џаризу народ његов споменике обарао, а он роб у светој Јелени. —