Vukova prepiska. Knj. 2

КНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ 6438

другоме! Ова жеља, истинита љубав, благодарност и приврженост к Вашој Овјетлости, и љубав к отачанству нашему натјерали су ме, да вам ово писмо пишем.

Ја сам се сила пута, особито у Крагујевцу 1880. године, накањивао и спремао, да Вашој Овјетлости о овим стварма усмено говорим; али ми различна противна опстојатељетва никако нијесу допустила. И сад сам се опет о том млого с памећу борио и свакојако премишљао, бојећи се да Вашу Свјетлост не би сам увриједио и тим дојакошњу блатонаклоност вашу од себе одвратио; али сам најпослије према ползи Ваше Овјетлости и отачанства нашега шрезрео ползу своју и смислио сам, да је боље да вам ја ово све у писму кажем, него да вам сјутра каки аковци читају.

Ја се овдје не намећем Вашој Свјетлости за учитеља, него вам само псповиједам моје мњеније, које нити је пород науке каке нити практике, него само дуговременога размишљавања о полви и о срећи и несрећи народа и отачанства, нашега.

Као што обично сваки човек мисли, да је оно све право п добро, што он за таково налази, тако се и ја надам да је ово моје мњеније истинито п да би га, ако не од ријечи до ријечи, а оно барем узевши у скупу једно е другим, одобрили сви паметни људи, који управо познају оно о чему се говори; али при свему томе, ако га Ваша Свјетлост никако не нађете за добро и паметно, ја се препокорно молим, да би сте ми, уваживши добру вољу с којом вам га исповиједам, одбили на лудост, а мене да би сте и у напредак задржали у вашој дојакошњој милостивој блатонаклоности. За које молећи се и цјелујући вам десницу и екут, с највећим високопочитанијем остајем

У Земуну 12. Априлија 1832. год.

Ваше Свјетлости препокорни слуга Вук Стефановић Караџић.

БОМЕНТАР Е писму моме, писаном Милошу Обреновићу 12. Априлија 1832. год. ") Колико се сад опоменути могу, чини ми се, да није само препоручено, да се таки људи јављају, него да се одма, без икаквог испита, затворају и у Крагујевац шаљу. И сви се таки незадовољ= ници обично сматрају и казне као бунтовници и ребелијанти; зато они, који су најнезадовољнији, најчешће вичу: „Да Бог живи Го41 “