Vukova prepiska. Knj. 2

644. КНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ - ВИИи____

„сподара! — У здрављу Господареву добро нам је, не може боље „бити“.

») Милош може свакога човека у подручју своме, без икаке кривице, сам и јавно и тајно погубити, а може и великоме суду заповедити, да га, као највећега злочинца, осуди на смрт. Тајно се обично губе знатнији људи, и то понајвише из преваре, као н. п. што је погубљен Мелентије Никшић, митрополит ужички; Глигорије, архимандрит манастира Благовештенија (у наији Рудничкој); Марко Абдула; бивши обор-кнез у наији Пожаревачкој; ЉМладен Миловановић, знатни старешина Кара-БЂорђијина времена; Андрија Јокић, кнез Јасенички; Алекса Поповски, Милошев секретар и т. д. И за ове је све људе народ одма знао, да су по заповести Милошевој побијени, али не семе нико ни вешт да се покаже. — ( имањем свију своји подручника Милош тако располаже, као и са животом, за то се обично говори: „Ове је твоје, Господару, што ми имамо:“ а што се чести тиче, он јавно прети свакоме, који би се усудио казати, да чест има или жели имали.

8) Особито нисам тео вређати њега, напомињући му неправде, које је људма починио, ни мрзост његову против они људи распаљивали. +) Стојан Ошмић, родио сеу Срему у селу Бољевцима (отад му је био Апетријски вендрек). Он и његов млађи брат Алекса данас се броје међу прве Милошеве чиновнике и најбогатије људе у Орбији. До свега тога највише ји је довела Стојанова безобразна и бесавесна шала и мајсторија у спрдњи и потпрдици.

>) И то је цела истина; за то он обично држи за превелику кривицу, кад ко рекне или само помислити може, да је каке заслуге учинио њему или народу (гледај 51). Милета Радојковић, родом из наије Јагодинске из села Катуна, за времена Кара-Борђијна био је барјактар код Темнићкога војводе, кнеза Јефте, а за Милошева времена кнез Темнићки и готово као обор-кнез у наији Јагодинској. над су Милошевци 1826. године разбили Ђака на Опленцу, Милета је управљао коњицима (а Гружански кнез Вучић пешацима); за, то та Милош поеле, као ђоја за заслуге, али управо, да га, као јунака, и човека, кога народ пази и слуша, уклони из наије, намести у велики суд у Крагујевцу. Но Милош видећи по том, да Милета јед-

нако мисли, да је некаке заслуге њему учинио, у лето 1880. године подговори Јагодинце, да се туже на Милету, који је и у Јагодини имао лепу кућу; и отишавши сам собом у Јагодину на комесију, не само што преко своји секретара погради људма својевољно тужбе на Милету (који је морао остати у Крагујевцу), него и на неке жене и девојке, за које се говорило, да с Милетом у љубави живе, а исте жене и девојке научи, како-ће се пред њим и пред комесијом одговарати, бацајући кривицу на Милету, као да ји је он научио свему ономе, зашто се људи на њи туже! Од целе су се ове спрдње в0дили протоколи и писали испити, као од најважнијега каква посла; а кад се то све донесе у Крагујевац на пресуду, и Милета већ помисли, да је пропао са свим, онда му Милош објави своје великодушије, да му све опрашта, само да се исели из Јагодине (где је