Vukova prepiska. Knj. 2

648 КНЕЗ МИЛОЛ ОБРЕНОВИЋ

—и КЈ

~

пре са својим трудом стекли, а неки, особито који су ближе око њега, живе као робови проклињући свој живот и час, у који су се родили, и цркавајући путем као марва.

7) Он је толико пута на скупштинама јавно обрицао, да ће се издати закони, и друго којешта да ће се поправити и уредити, па ништа! На скупштини у почетку 1880. године ја сам својим ушима слушао, кад је казао народу: „Изберите између себе људе, који ће остати код мене. да се гледају народни послови“ (као ђоја сенат да се састави, или нека особита скупштина код њега једнако да остане). И заиста остане неколико људи (истина све они, које је он тео), но пошто два-три дана прозује беспослени, отпусти ји, те отиду сваки својој кући, а он и народни послови остану, као и пре што је било.

'5) Истина да је он често говорио, да су закони нужни у земљи, али му је опет кашто излетала реч, да је боље владати и управљати без закона, „јер, вели, онако се човек веже за артију, па не може да чини ни зла ни добра“; и по свој прилици ово ће бити његово право и свагдашње мњеније.

'9) Још 1826. године почео је он неколико људи егзерцирати, као Евроџејске еолдате (премда нису имали једнаки ни аљина ни пушака); а 1829. тодине слушајући из новина за Руску гарду, како се бије с Турцима, у почетку 1880. године изда писмену заповест, те и он из чиновнички и кметовеки синова састави себи гарду. Чини ми се, да је у почетку одређено, да буде око триста гардиста, и 06рицано је, да ће живети господски, и да ће од њи у напредак бивати сви чиновници; но не знам, јели ји кад и пуно двеста састављено, и живе сви као и други солдати, проклињући своју срећу и једнако уговарајући да беже сваки својој кући, да се жене и да живе као и остала њиова браћа.

20) Истина да Милош има неколико актова, у којима га народ избира за свога господара и управитеља; но где човек мора изабрати оно, шта други оће, онде се у правом смислу не избира, него се за невољу пристаје и потврђује. Све најзнатније скупштине у Орбији за Милошева владања састављане су само за то, да се он у чину и у господству своме потврди и утврди. Пред сваку је скупштину Милош најпре преправио све оно, шта оће да му се на скупштини избере и потврди, па кад се скупштина састане, он само пошаље међу тобожње народне депутирце кога од гвоји саветника и писара, те кажу, шта Господар оће, п одма напишу, и, пошто он одобри, потпишу. Тако он да је кад рекао, да се његов ат избере за митрополита Српскога, нико не би емео рећи, да је то срамота и греота; само за књага и управитеља свог никога другог, овим њега, не би смели изабрати, макар ји он колико на то наговарао и сам се одрицао, јер би све мислили, да ји он вара и куша. — Чујући Милош из новина, да у Француској и у Англији депутирци долазе на скупштину с пуномоћијама, пред Крагујевачку скупштину у почетку 1880. године у својој канцеларији напише пуномоћија и разашље кнезовима, те се раздаду онима, који полазе на скушштину; и да би било са свим по Француском и Англијском начину, кад се депу-