Vukova prepiska. Knj. 2

650 БНЕВ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ

~

=) Ја мислим да би сваки Швропејски лекар волео за 300 талира елужити, као што се обично у Европи служи, него за 600 талира, онако, као што је горе казано да се служи код Милоша.

25) Један пут је Милош, расрдивши се нешто на свога секретара Димитрија Давидовића, казао: „Ја нисам срећан, да ми дође какав „поштен човек, него све којекаке скитнице и пропалице.“ И он нигда није казао правију истину, од тога; јер између осам његови бивши и садашњи секретара само би се Лаза Теодоровић, који се родио у Орбији, и Алекса Поповски, који је као ђачић из Мађарске пребегао у Србију, могли извадити, а од остали шест тројица су (Аврам Петронијевић, Димитрије Давидовић п Цветко Рајовић) праве пропалице (и уз то још Цветко скитница светска), а тројица (Павле Теодоровић, Сима Урошевић и Отефан Радичевић) злочинци (Уетђгесћег), који су за злочинства своја у тавницама и на робији бивали! А и осим секретара нису млого бољева карактера ни они туђоземци, који су из Турске Милошу у службу дошли, као н. п. Ђорђије Ћелеш, Панта Аџи-Отошло п т. д. И при свему томе Милош оваке људе воли употребити у сваки важнији народни посао, него и епособније од њи земаљске синове. Од Ђорђија Ћелеша није било луђега чиновника (а може бити ни неваљалијега човека) у Србији, и он опет не само што га је 1820. године, као народнога посланика, послао у Цариград с кнезом Павлом Оретеновићем, него је у послу још старији био од овога, Било је људи, који су Милошу 1880. године наговешћивали, да је приличније послати у Петерсбург два најпростија сеоска кмета, него оне његове секретаре (Аврама Петронијевића и ветка Рајовића); али ништа није помогло. Тако и у свима осталим важнијим, особито иностраним пословима или су сами његови секретари и остали онаки туђоземци, или су у друштву с којим рођеним Србином, који опет од њи, као од његови шпијуна и особити пуномоћника и повереника, не сме ни бела зуба помолити, него мора све одобравати, како они за право и за добро налазе. Готово би се могло рећи, да Милопе управо признаје, да ради против народне ползе, па зато има веће поверење и у најгорим туђоземцима, него у људма оданде из народа. Џа и између сами оваки туђоземаца што је год који луђи, неваљалији и подлији, то га он више воли и радије у службу употребљава. [Ло овоме истом правилу он и земаљске чиновнике разликује: што је год који паметнији и поштенији, и што с народом лепше у љубави живи, то он нањ више мрзи, и више га гони: а што је год који луђи и неваљалији, и што су људи с њим незадовољнији, то га он више воли и брани.

26) Ја не знам ниједнога, који је до данас дошао у Србију без невоље, осим ована Гавриловића, садалшњега секретара Орпеке депутадије у Цариграду.

27) Милош, који не зна ни читати ни писати, не само што без икака питања и с киме саветовања управља по својој вољи свим пословима политичним, судијским, финанцијалним пи економическим ; нето заповеда и у цркви, кад ће се и како звонити, и како ће се