Vukova prepiska. Knj. 2

кнез милош ОБРЕНОВИЋ 651

летургија служити, и у школама, ко ће, шта, и како учити; и најпосле цензурира књиге, и заповеда списатељима, како ће књиге писати !

25) Н. п. Под Турцима нигда није могао бити онај човек кнез, који је макар један дан био ајдук, а за Милошева је владања Марко Штитарац, који не само што је и за Кара-Ђорђијва и за Сулеманпашина времена ајдуковао, него до смрти своје ништа друго није био, до ајдук, био кнез и над Мачвом и над Поцерином. — Петар „Лазаревић пначе Цукић (тледај 88), који не само што је за КараЂорђијна времена био чаџш код војводе Павла Цукића, и носио ливичје репове за капом, него ни сад није способнији ни за што друго, био је по Милошевој наредби шуномоћни (готово самовољни) Београдски судија и управитељ. — Шанту Аџи-Стоила, скитницу и пропалицу из Мађедоније, човека више луда, него сулудаста, поставио је 1829. године не само првим членом магистрата Београдскога и особитим трговачким судијом, него му још препоручио све послове, које би Земунека Аветријска власт са Србијом имала. — Од три садашња Београдска Српека упитеља, које је све Милош изабрао и поставио, један (Миша Ресничанин) не зна у правоме смислу ни читати ни писати; други је (Коста Зака, родом Цинцар) пропалица и скитница светска, који у свом веку нигда није ни мислио бити учитељ; а трећи (Тома олар, родом Грк), не само што је пропалица, и није нигда мислио бити учитељ, него је за злочинство своје био на робији и Т. д.

29) Н. п. Кнеза Милете Радојковића (тледај 5) један је син терзија и трговац; Вучића Перишића (тледај 85) син учи ћурчилук у Крагујевцу; — из народни песама познатога Јадранског војводе, Антонија Богићевића, син, Милош, рођени брат жене Милошева брата Јефрема, прекрасан младић, који не само Српски зна писати боље од млоги Милошеви секретара, него разуме и Немачки језик, тргује у Шапцу марвом и ракијом; — и Милошевице јепо оцу рођени брат, Гаја (гледај 9), у Београду терзија и трговчић и т.д.

39) Н. п. Мало пре поменути Вучић Перишић дао је своје две кћери за последње трговчиће Београдске; — Димитрије Ђорђијевић, бивши Милошев побратим и обор-кнез наије Јагодинске, а садашњи капетан у Јагодини, дао је своју једину кћер у Београд за трговца; — Две свасти Милошева брата Јована удате су за трговце, једна у Београд, а друга у Чачак; — Павле Радомировић (гледај 40) никако за живота свога није тео да да своје ћери за чиновника; — аи сам Милош (може бити признајући, да његови чиновници нису ништа) није тео своје кћери дати ни за кога у Србији, него ји дао у Мапарску, и то другу истина за спаију и племића Маџарскога, а прву за. најпростијега свињског трговца у Земуну.

37) Како Милош опази, да који од његови чиновника, или макар ко у подручју његовом, или каку чест у народу задобије, или само мисли, да је има, он одма измишљава свакојаке, и најподлије, начине, докле га не осрамоти н не покаже му, да ни он, ни његова чест није ништа. Гледај 5.

=