Vukova prepiska. Knj. 2

КНЕЗ милош ОБРЕНОВИЋ 667

они, по моме мњенију, само би се онда у том с ползом употребити могли, кад би од стране правитељства имали кога над собом паметнијег од себе. До сад су само две књиге наштампане, и за обе ја мислим, да би боље било, да нису наштамшане. За прву сам вам већ казао (као што сами видите), да је против вас и вашега владања, а у другој су две књижице, обе забрањене на овој страни! Ја не знам, јели данашње Српско хњажевство према царству Австријскоме што веће од слепога миша према соколу или према орлу крсташу па опет не верујем, да би се допустило у Бечу, штампати што против Ваше Светлости. Па и то да је тамо штампана, гака књига нужна или полезна за Орбију, ако би мало и противна била овдашњој цензури, ја мислим, паметни членови овдашњег правитељства то не би толико за зло примили, али без пкаке нужде п опште ползе, само за једну шпекулацију приваљни људи штампати књиге противне овоме или макар коме другом царству, не знам који би паметан човек одобрити могао.

Шре 24, Х, 1882.

[Вуков концепат у арх. 0. К. Академије бр. 2847]

80.

Ваша Свјетлости, Премилостиви Господару!

Још прољетос у Дубровнику имао сам срећу с превеликом радости разумјети, да сте Ваша Свјетлости премилостиво благоизволели одредити ми пензију; а кад сам овђе прије два мјесеца дошао, ђекоји су ме увјеравали, да је мени отуда и писано о томе. Зато се усуђујем (а и за дужност признајем), препокорно јавити Вашој Свјетлости, да ја до данас нијесам имао среће никаквога писма примити.

Приликом овом не могу се уздржати, да Вашој Свјетлости не изјавим неописану радост, коју је срце моје осјећало читајући у различним новинама, како сте Ваша Свјетлост на срећу и на славу народа Српскога у Цариграду примљени и испраћени. Свакога је правога Србина у срце при читању и слушању оваковије гласова од радости и од дике играло, а