Vukova prepiska. Knj. 2

666 ЕНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ, – ~

пут допустити могао")! На књиге о травима природним човека данас се попреко гледи и у гдекојим Европејским, уређеним, државама где људи та права своја прилично уживају, а у Србији за сад о том писати, особито о траву слободе и једнакости, 0 траву чести и доброг имена, ч о траву имања и стеченог добра, опасније је за вас од прокламације Чарапића и учитеља Мије, јер за онаку прокламацију сваки зна, да је забрањена, а многи може помислити, да све није ни истина, што се у њој пише; књигу пак која је с допуштењем правитељства наштампана има право свак јавно читати и толковати, држећи све за истину, што се у њој, као у књизи, пише. —

6.) Из свега овога, што је овде до сад речено, ја мислим да би ваљало: а) да В. Св. онима, који вас наговарају, да се у ортографију мешате, и да забрањујете како да се не пише, а да одређујете и заповедате, како да се пише, одговорите од прилике овако: да је то посао књижевни, који ви не разумете, и зато да се у њега не можете мешати, него онп нека га расправљају књижевним путем, како знаду; 6) да заповедите само државне ствари (н. п. пасоши, различна објављенија, протоколи, новине и књиге, које би се о државном трошку штампале) да се штампају, колико је могуће, Олавенском ортографијом (но и ту ваљало би, да вам у том послу вешти људи начине постојану пи колико је могуће паметну Славенску ортогратију, јер један приватан човек кад погреши није толико срамота, колико кад погреши правитељство, које ради у име читавога народа: оно ако што не зна, ваљало би да уме наћи људе, који знаду); остале пак све приватне ствари за сад нека се штампају, како ко оће, док време само једну ортографију не одреди; а в) може бити да би најбоље било, да В. Св. типографију за сад (осим пасоша и протокола) са свим затворште. В. (в. видите из новина, да данас најуређеније Европејске државе где су готово сви чиновници учени људи и списатељи, имају посла с типограФијама и са цензуром, а у Србији данас не само што слабо ко од чиновника зна и читати, него у целој земљи нема више од три-четпри човека (и то изван Србије рођена и васпитана). који, као списатељи од прилике знаду, шта су књиге, па и

1) Било па превучено: Ја не велим, да књига она не ваља. она је добра им за списатеља њена славна, али није за данашње владање више. — Место овога било написано па ито превучено: ...могао ваш цензор допустити књигу, које се читава половина може толковати против вас, п против владања валшега.