Vukova prepiska. Knj. 2

676 БЕНЕЗА МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ

19 Марта 837. Впсокоблагородни Господине!

Имао сам чест с превеликом радости примити почитајемо писмо ваше од “. о. м. и узањ 100 #. са. Ја за особиту срећу признајем, што се тај мали посао мој удостојио таквога премилостивог благоволенија Њ. Ов. Господара и Књ. нашега. Истина да ме је премилостиви дар Његов и по новчаној вредности својој врло обрадовао (особито сад имајући — код вас здравље и весеље било — двоје болесне деце више од две године дана); али ми је сто пута милији као знак Његове превелике милости и благоволенија. Бог да му плати и накнади са сваке стране! Џри том вас молим покорно, да му за мене скут пољубите и безграничну благодарност моју изјавите. И ја ћу му скоро имати срећу писати, док добијем, да му пошаљем, ону моју нову књигу о Дрногорцима им Прној гори, која је пређе неколико дана објављена у ошитим новинама.

За мене је особита чест, што његова Св. од мене жели знати, какав је Радосављевић човек, и јели способан за воспитатеља светли књажевића наших; него ми је жао, што ја о овоме младићу не могу ништа казати, што би га за таково важно званије препоручити могло. По моме мњенију он би ва невољу могао поднети за учитеља какве трговачке деце; а воспитатељ би п њему самоме требао. Лрво: он је човек млад (гледајући на њ неће му бити више од 20 година) и без икаквога практичког познања света и људи; друго: он Латински и Њемачки може знати онако као што обични (да не речем средњи пили рђави) ђаци наши у Маџарској знаду; као Банаћанин (мени је казивао, да је родом из некаквога села близу Панчева) може знати и Влашки, а ако је ђе међу Маџарима ишао у школу, што гођ и Маџарски, тако може бити да је негђе нешто п Грчки научио; Руски он толико зна, као п сви наши књижевници његовога реда; Француски ја за цело мислим, да светли наши књажевићи знаду боље од њега (особито 20ворити) ; а треће: што је најгоре он није најбољега карактера, Н. П. доктор Буе (који је лани био у Србији, и од кога сам са особитом радошћу слушао, како се али дочеком и пратњом Њ. Св.), приповедао ми је како га варао да зна Арнаутски,