Vukova prepiska. Knj. 2

кнез мило ОБРЕВОВИЋ 677

п био се примио да га учи томе језику!!! Мислим да је доста о Радосављевићу.

Прије овога писма вашега ја сам дознао, да Здорре п Сина имају препоруку, да траже васпитатеља за св. књажевиће. Код ГР. Здорре јавио се за ту службу некакав Бугарин, и неки Иванчевић; првога од ове двојице ја још нисам видео, нити за сад што могу рећи о способностима његовим, а други је поштен, и миран младић, само не знам како ће бити с Француским језиком: он каже да разуме Француски добро, и сад хоће да узме учитеља, да се за ова 3— 4 месеца, док егзамен сврши, још боље научи и за тај посао приправи.

Ја управо и не знам, или се тамо тражи учитељ за светле књажевиће, пли востпитатељ (као Нобпејфег — управитељ воспитанија). У првом догађају мислим да бисте с Иванчевићем задовољни били, а у другом догађају ваљало би тражити зрела ч0века, који би (осим поштенога срца и обичнога нужнога, знања) ваљало не само овај свет п људе, као и нужна својства народа да управо добро познаје, нето и да је прави родољуба. Но такови се људи тешко и (тражећи) налазе, а камоли да се сами нуде и намећу (вао н. п. Рад.). Од свију овострански (рбаља, које ја познајем, ја за таково важно званије не би знао способнијега од Трјестанскога учитеља Димитрија Владисављевића, оп зна Француски и Талијански (боље него и какав Србин у Маџарској, поред тога зна Латински и Њемачки; човек је поштен и родољубац, колико и какав Србин бити може, и има му око 456 година; ја сам му писао, како сам овђе чуо, да се таки човек тражи, но јуче примим од њега одговор да се он тога посла не може примити, бојећи је да, неће тако великом званију удовлетворити моћи, па би се онда и осрамотио и место своје у Тријесту изгубио. — Шта мислите, какав би био Ђока Рабоспија (из Новога Сада) за то: Може бити да би он био способнији од многи други у Мацарској. Иванчевић би осим поштена карактера имао још и ту препоруку, што је медицинер, н он би био задовољан с оним, што би му се дало.

Опростите ми што сам оволико много узалуд надрљао: што се год тиче користи и славе народа нашега, ја поред тога и пристојност и све отале дужности заборављам.

[Вуков концепат у арх. 0. КБ. Академије бр. 2855]