Vukova prepiska. Knj. 2

68) КНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ

рано преминувшегљ смна вашегљђ, коимљ похвалннмљ поступкомљ испунили сте дужност отца по прописима православне вђре и чистогтђ человђчества.

И премда вм ово све и сами знате: ничим" манђ Господарљ по особенному свовму кљ вама као кљ Литератору, а 1оштђ већма, Сербскому, блатоволенцо, налави за добро, у ОвВомљ вашлемљ обстолтелству милостиво опоменути васђ, да реченнмљ начиномљ утбшите се, и надежду, кон е додкина живота, на Бога преблатогђ положите,

Ко височанити Налогљ извершутоћи, са изавленјемђ и могђ у овод вашом судбини соучасти, сљ отличнимљ увижешемљ всамљ

8. ЈОна 1837.

у Крагуевцу.

Вашљђ покорнви слуга Лковљ Живановићљ |Опоља :] Ап беше Мо сеђогеп Чеп Нетг К'иљ згерћ. Катадгејитвсћ, _ Зегћазеће Тегабот г УКтем "У |Напомена Вувова:] одговорено 17. Ав. из Тријеста. [(Ориг. у арх. 0. КБ. Академије бр. 2358]

97. Е

Високоблагородни Господине, Мени високопочитајеми!

Ваљало би, да сам вам одавно одговорио на високопочитајемо писмо ваше од 8. Јунија, које сте ми писали по превисоком налогу Његове Светлости; али због жалоснога стања мога морао сам одгађати од дана до дана ево данас, а и сад сам још као пијан или више од пола луд, и једва сам се наканио, да вам штогод одговорим, барем да знате, да сам писмо "ваше примио.

Мислим, да није потребно никакво уверавање, да се ја, које из благодарности и своје среће ради, које пак из родо-