Vukova prepiska. Knj. 2

клев милош ОБРЕНОВИЋ 685

вашој дојакошњој милости и великодушију, са највећим високопочитанијем остајем цјелујући вам десницу и скут У Бечу 29. Нојевр. 888. Ваше Овјетлости препокорни и олагодарни слуга Вук Стеф. Караџић. _ (а аев Гапазегаззе Љ 340).

|Орит. у Држав. арх.; Вуков концепат у арх. 6; К. Акадмије бр. 2362]

101.

Ваша Светлости Премилостиви Господару!

Као што је познато Вашој Светлести, ја сам се родио и одрастао у Јалру у селу Тршићу, и од почетка буне на дахије до садашњега времена био сам у различним народним елужбама, почевши 18047 године с писарством и завршивши 18818 с президентством у магистралу нахије и вароши Бедградско. Но осим ове елужбч у земљи нашој, ја сам се од године 1818. предао на литературу нашу, а особито на испитивање и описивање народнога нашега језика и обичаја. на скупљање народних наших песама и на састављање грађе за нашу историју садашњега времена; и тако ми је од поменуте тодине највећа брига била корист и слава народа нашега.

Како се понајвише ових послова и трудова мојих тичу не само наше, Србске, него и остале Славенске литературе, тако ми је премилостиви наш Покровитељ, Император Росијски, још 18267е године благовелио одредити сто дуката пензије на годину; а од стране народа нашега Ваша Светлост блатоволела је премилостиво 1835 те године одредити ми по двеста талира на годину. Но будући, да ја никаквога другога имања, немам, нити сам га, старајући се овим начином само за корист п за славу народа нашега, стећи могао, тако ми ове обадве пензије нису доста да бих могао сад у старости и у слабости с фамилијом имати пристојне и нужне потребе за живљење; а осим тога ја сам које пре неколико година овде у