Vukova prepiska. Knj. 2

КИЕа мило ОБРЕНОВИЋ 689

104.

Ваша Свјетлости, Премилостиви Господару!

Ако вам и нијесам одговорио на високопочитајемо писмо ваше од 17. Јулија прошавше године, с којим сте благовољели послати ми триста сребрнијех Форинти у помоћ за штампање прве књиге новога изданија народнијех нашијех пјесама, опет мислим да сте увјерени, да благодарност моја за ову милостиву и родољубиву помоћ, као и за остале овакове милости, које сте ми за пунијех 20 година често чинили, до смрти моје престати не ће. —

Књига је ова већ готова, и предао сам овдје Г. Курти један егземплар од ње, да вам пошаље; но како ћу је ја исплатити, то једини Бог зна. Трошак за њезину штампу с хартијом износи гтиљаду и сто сребрнијег форинти. Које од Ваше Свјетлости, које од пренумерације што одкуда, примио сам око половине тијех новаца; но (код вас да је здрављемн весеље!) имавши у кући болесне дјеце и другијех невоља, све сам их потрошио на домаће потребе, п тако сам сад на суво дужан сву гореречену суму. У Србију сам послао више од 800 објављенија и молио сам се и препоручивао како вашему свијетломе и честитоме сину (којега да вам свемогући Бог поживи на премнога љета!), тако и многој осталој господи, но до данас нити сам п од кога добио одговора, нити и једнога пренумеранта! Ја се тјешим да су томе узрок мутна опстојатељства, која се онамо једнако понављају и једно на друго настављају.“

Сад зашста незнам, шта ћу чинити. Друге књиге не могу почети штампати, док ову прву не исплатим; а како ћу јем кад ћу је исплатити“ у народу нашему тешко се књиге и јефтине продају, а камо ли овако скупе. А и осим овијех пјесама ја бих имао још много којешта о народу нашему штам-

ГУ концепту било још: а може бити да су и моји непријатељи. Но шта му драго; поштен човек и прави родољубац ваља да чини оно, што налази за добро и себе достојно; а вријеме ће доћи, кад ће се праве заслуге познати и уважити: ако то и послије смрти буде, ништа за то: права слава за живота, ријетко долази. али да ће у своје вријеме доћи, то је јамачно, само је ваља заслужити. Непријатељи моту родољупшцу смести, да народу своме више полазе не учини, могу га гонити п убити; али од његове славе за оно, што је добро учинио, они нијесу господари. А кад би свак могао славна дјела чинити, и кад у томе не би сметњи било. онда слава не би имала своје данашње цијене.

ВУКОВА ПРЕПИСКА П 44