Vukova prepiska. Knj. 2

690 “ КПЕА МИЛО ОБРЕПОВИЋ

пати, као н. п. ново изданије рјечника (умножено најмање са 15.000 ријечи), ново изданије пословица (умножено најмање с једном хиљадом наново скупљенијих), описаније обичаја и митологија народа нашега, равличне биљеге за историју даналињега времена нашега народа, п друге још многе којекакве ситнице; које се тичу литературе, језика и познања народа нашега. Ове ствари сам ја готово 90. година с великијем трудом купио по различнијем крајевима, па ако их за живота не издам на свијет, по смрти мојој све ће пропасти или се нокварити.

Налазећи се у овакоме стању и желећи од свега срца ва тивота јоште што ползе учинити народу нашему, усудио сам се представити овдје нешто Вашој Свјетлости, о чему сам још од преклани много пута мислио. Канцлер царства Рускога, граф Никола Петровић Румјаниов, оставивши политичку службу послије цара првога чина свога, сав је свој остали живот и све приходе имања свога употребио на ползу литературе свога народа, и с тијем је себи много љепши и дуговјечнији спомен оставио, него са свима својим осталим васлутама. Не бисте ли Ваша Свјетлост хтјели бити наш Румјанцов“ А не би нужно било, да све приходе имања вашега на то одредите, него само један дијел њихов, н. п. да купите једну кућу у Бечу, па кирију од ње да одредите на моје расположење у нашијем књижевнијем потребама, а кућа за у напредак остала би свагда на вашему расположењу. Осим овијех мојијер послова ја бир с тијем новцима штампао важна, дјела и другијех знатнијех списатеља (као, н. п. Копитара и Шаффарика), која би се тицала или само народа нашега, или свега Олавенства.

На свакој књизи, која би таковом помоћу Ваше Свјетлости и на свијет изишла, наштампало би се на заглављу, да је то вашијем трошком учињено, а уз то би се још могао и ваш Фамилијарни печат на сваку наштампати, као што је чинио

1 (јвде било још на избрисано: А кашто би се на такови бас трошак могло проћи још којекуда по народу нашему, н. п. по Косову и по Метохији, и по Босни и по Ерцеговини. Граф је Румјанцов слао о своме трошку галију по мору; те је тражила нове земље; а и мени је био обрекао на 9 године по 300 дуката, да путујем по јужнијем крајевима народа нашега (по Далмацији, Црној Гори, Босни, Ерцеговини и т. д.); но особита. противна опстојатељства не допусте ми, да се за живота његова ползујем том његовом помоћу, а с његовом смрти прође и обећање.