Vukova prepiska. Knj. 3

Додаци 629

7. Између треће и четврте тачке (стр. 689.) била па избрисана ова тачка:

„4. Како ради уредбе свију под Љ 1. и 8. поменути ствари, (т. ј. народне правице, правитељства и школа), тако и због различни други узрока, ја мислим, да би врло добро било, да се молите Русији, да би послала свота конзула у (рбију. У таковом догађају нипошто не би ваљало искати по имену тога или онога, само би се могло додати, да би ви најволели, кад би био прави Рус, а никако да не би био Србин, ни Грк, ни Бугарин, ни Вла. — Истина да може ко рећи: „Шта ће нам конзул у земљи, да шпијуни“ Но ја мислим, да Руси и без конзула знаду, шта се год вло у Србији учини, а што се добро чини, оно не треба ни крити. Тако бл боље било чувати се од зли дела, него ји узалуд крити“.

5. У првом одељку на стр. 643. после речи: „Усмено говорим“, било па избрисано: „но највише ме задржало, једно, што сам у В. Св. све којешта за себе морао с надеждом просјачити, па сам се бојао, да с тим не искварим; а друго, што сам се готово једнако морао борпти с којекаким гоненијама, која никаки други узрока нису имала, осим спрдње п беспослице“.

На завршетку белешка Вукова:

У понедељник 22. Августа (по нашем календару) одговор на парлатори преко Алексе Симића, Џанте Аџи-Стоила и Цветка Рајовића.

Алце не бнхђ пришелљ и глагболалђ имђ, грбха не ббше им%ћли: ншађже извинени не имдтђ ш грђећ свосмљ. Јован тл. 10. ст. 22.

ж

У коментару, чији се концепат такође овде налази, имају само стилистичке поправке и допуне. Једино у напомени 15. (стр. 647.) после речи: „ни данас не знаду шта су“, било па избрисано: „н.пр. Јован Бобовац из наије Ваљевске бивао је кнез од кнежине, обор-кнез наије Ваљевске, член и президент суда наије Ваљевске, член и президент суда Београдскога, член пи президент великога суда народног, капетан капетаније Јадранске у наији Ваљевској (даклем опет кнез