Vukova prepiska. Knj. 3

628 ДОДАЦИ

8. У петом одељку на истој страни после речи: „да се не сретнемо“, било додато са стране па избрисано: „И будите ва цело уверени, да тако мисле сви ваши чиновници, а и остали људи“.

4. У првом одељку на стр. 629. место: „него што је у

данашње време“, било пре: „него што је сад под владом В. Св,“

5. У почетку трећег одељка на истој страни у место: „У здравље нашему Господару!“ треба (а тако је и у препису): „У здрављу Вашему, Господару! (добро нам је)“. А на крају те реченице било па избрисано: „И по моме мњенију слабо би коме ваљало примити за зло“, а даље наставља се што је у штампаном 11 врста ниже: „што је незадовољан; јер, да вам управо кажем, владање је Шрнота Ђорђије“ итд.

6. У трећем одељку на стр. 688. после речи: „ШаФФарик или Ранке“, било додато, па избрисано: „Истина да су оваки људи као Ш. и Р. п у Европејским државама ретки, п није им за невољу, да по Турској срећу траже, али опет кад би Србија имала правитељство, на кога би се уговоре могао човек ослонити, ја мислим да би се више чести и славе ради какав нашао, ако не за свагда ту да остане, а оно барем за десетак година. Но онај коме би се препоручило по налогу В. Ов. да оваке људе тражи, морао би таке људе врло добро познавати, да не би место Шаф. или Ранка довео у Србију какога Вујића“. У место тога избрисанога додато је: „Но док се у Србији не постави...“ итд.

Даље је на истом месту било па избрисано: „Осим земаљски велики школа људи би се још могло преправити и на овај начин, да се деца пошаљу у Европу на науку, као што ву из Грчке послата у Паризи у Минхен. Но у Србији данас мало људи има, који би своје дете о свом трошку могли и тели у друге земље на науку послати; министри В. Св. може бити да бил казали, да ни земља то чинити не може; а Срби нису у Европи тако познати као Грци, да би им икоја друга Европејска држава децу примила о свом трошку да ји учи, осим Русије, за коју мислим да им ту милост не би одрекла. В. Св. је познато, да сам ја о том 1829. године особито говорио; и сад мислим, да би врло добро било, да се барем дваестина деце изберђе и пошаље у Шетербург на воспитаније. Истина да би за данашње стање Српско млого боље било, децуту у земљи научити; али би опет боље било игде нето нигде“.