Vukova prepiska. Knj. 4

ВАСИЛИЈЕ Поповић 148

(Ово ја само по дужности мојој јављам. Моје би пак мњеније било ово: Ако би Њиовоме Сијатељству момак био по вољи, ја од трговачког реда боље куће и бољи пријатеља овуда не би знао. —

Кад ово са згодом јавише Њиовоме Књажеском СОпјатељству, молим вас покорно, да им засвједочите моје највеће високопочитаније п да им за мене пољубите скут.

Препоручујући се свагдашњој вашој љубави и пријатељству, е истинитим високопочитанијем јесам

у Земуну 11. Окт. 890.

Ваш покорни слуга Вук СтеФ. Караџић.

[Споља:|] Високоблатородном Господару Василију Шоповићу, тлавноме кнезу

наије пожешке и пр. у Крагујевцу.

[Вуков ориг. и концепат у арх. 6. К. Академије бр. 1820]

98.

Почитаеми Господине Вуче.

Почитаемо писмо наше изљ Земуна послато ми примио самљ у ком сте ми за здравлђ ваше и домаћи здравлћ лавили оно мие мило било разумети. Мене су кућевна неповолна известиа повратила у Чачакљ. те ниесам могао по желанио моемђ са ниовимђљ Оизтелствомђ при поласку Силтелнђише Госпое овде приспћти, а послив кад сам дошао разумео самђ да сте п ви долазили, гди самђ и на чики нацемљ познао да васђ в у нечему за превод Евапћелиа са рвчима надвишавао. Шризивао е ба— Марка п питао га како су изишли у Саборноп Шркви да су се у време Иоаново скакавци звали онљ му доказуе вршиев да е во. А ми ћемо се п за будуше држати да су прузи наши скакавци. Поздравите вашега друга ћуртавца.

тре 9—Х1 1830.] Василпе ПЏоповичљ.