Vukova prepiska. Knj. 4

144. ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ

|бпоља:] Благородио Гослодину Вуку СОтев. Караџићу сљ почитантемљ у Београд».

[Ориг. у арх. (О. КЊ. Академије бр. 8065.

99.

Високородни Господару Васо, мени љубезни и високопочитајеми!

Неисказано вам благодарим на писму вашему из Пожаревца. Ја би вам и прије по мојој дужности и жељи на њега одговорио, али сам морао чекати док се мало не намјестим.

Врло ми је било жао, што вас нијесам у Пожаревцу нашао, но Фала Богу кад су се вама домашња опстојатељства, на боље обрнула!

Кад видите згоду и прилику, молим вас, да Њ. Кљв. (С. за мене скут пољубите. Вама су све моје жеље познате, а надежда је ја сад, ја никад.

Препоручујући се свагдашњој вашој љубави и пријатељству с истиним високопочитанијем остајем

У Бијограду 9. Нојемвр. 830.

+

Ваш покорни слуга В. 60. Б.

[Вуков концепат у арх. С. К. Академије бр. 3066]

40. Ллобевннћ и винсокопочитаеми прјателао!

Високопочитавмо писмо ваше одђ 9. текућег Месеца исправно праимло, и содержанје нђгово точно разумео 6љ.

Видимљ сладчаиши прателе, да сте имали препону збогђ чега сте се закостнити морали сђ одговоромљ вашимђ на мов писмо. Него 4 самђ се зато и опетђ збло возрадовао, Еад5