Vukova prepiska. Knj. 4

152 ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ

[бпоља:| Блатородному и весокоученному Господ: Вуку СОтеф. Караџићу члену сула београдског

| у Београдљ.

|Напомена Вукова:| одговорено 26. априла.

(Ориг у арх. 0. КБ. Академије бр. 8071]

48.

Високоблагородни Г-дару Васо, господине, мени љубезни и високопочитајеми!

Јуче сам вам писао два писма, а данас ево се опет усуђујем писати вам.

Трговачка писма, која је ономадашња пошта из Цариграда у Земун донијела јављају, да се Турци, како се сад у Европи мир мало побркао, спремају на Грке, пи да је велики везир већ примио заповијест, да иде на грчке границе. Ови су гласови зацијело у Земун дошли; али за истинитост њиову ја вам не стојим добар; но опет сам нашао, да је вриједно јавити вам ји, а особито ако ји од другога кога не будете чули; а мислим да је боље и с три стране да ји добијете, нето ни одкуда. Не имајући превисокога налога за разбирање јављање оваки (политически) новина, нијесам се смијо усудити, писати ји управо Њиовоме Сијатељству, него ји јављам вама и ви ћете ји по вашему благорасуђењу употребити. Ја не знам, да ли није, особито сад како Господара Јефрема овђе нема, дужност суда нашега (овдашњега) бринути се за разбирање и јављање оваки новина Или може бити да би боље било, да се и ја у ово не мијешам“ —

Кућу још нијесам погодио никаку. Турци сад управо опет сумњају, да ће ићи из Бијограда; особито очекују одговор на некако прошеније, што су у Цариград послали. Говори се за цијело, да им је везир казао: „Ја вас не нагоним да продајете нити вам велим да не продајете, а ићи вам не дам одавде“. Зато Турци сад ни мало не ите с продавањем кућа.

Из другога мога јучерањег писма видићете, да сам ја на онога ђачића само зато имао подозреније, што ми је казао, да је код в... писар; и написавши оно вама, бло сам за-