Vukova prepiska. Knj. 4

ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ 158

биљежио код себе, да пштам полицију, шта она о њему зна; кад тамо, а то он већ уваћен ! —

Ево вам још особити новина: Синоћ око два сати ноћи дође некакав глас са Саве к Вртомару, пи каже му, да га зову на Саву у Германов ан, да прими писмо, које му је дошло из Панчева од таста и од пунице. Вртомар стаде говорити, да је већ доцкан, него у јутру да иде; но жена на њега навали, да иде одма, да би час прије дознала, јесу лп јој отац и мати здраво. И тако Вртомар спрома пође пи поведе пред собом шегрта с Фењером. Кад буду према протиној кући на ћошку, учини му се као да нешто за њим шушне, но обазревши се, не види ништа. Кад сиђу доље близу к равни, онда га опколе два човека, па га један стане везати, а други потегне ногом у Фењер, те га угаси; по том га изгазе и истуку (али га нијесу врло тукли да га испребијају или убију), па онда окренувши у њега пушке повичу: бјежи! Човек онај, који га је звао, отишао је још од његове (Вртомарове) куће некуд на другу страну, а шегрче како му угасе Фењер, загребе кући без душе; кад га Маца опази гологлава и поплацена, а она повиче: казуј, од Бога нашао, које умрђо, тата или мама“ Кад јој дијете каже, шта је, онда је стане јаук, па потрчи и она тамо, мужу у помоћ; но прошавши мало поред чесме, сретне Вртомара гологлава, каљава пи крвава. Кад дођу у свој квартир, шегрче му каже, да су оно били пандури, Јово Сретеновић и Марјан, којп су га били; онда дотрчи у конак — — — — — "– — "– "= –— — = =

[2'. априла 18581.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр, 985]

49. Почитаемли Г-не Вуче!

Оба ваша писма сљ новимђ извђетима пмао самљ срећу праимити, кол содсржанји саобпџо самђ такоћерђ и Его Свђтлости, коме су на увеселенје служили, а особито послбднћ, премљ да су двоумне.