Vukova prepiska. Knj. 4

158 ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ

Даље ако сте за мене ради разумјети, заиста сам слаб. Мислио сам овога љета молити Њ. Ов. да идем куд у илиџе макар у нашој земљи, но будући, да сам сад на јесен рад отићи к фамилији, да уредим којекаке домаће послове, за то се нијесам смијо усудити (јер би обоје било млого, а ово ми се последње учинило претежније и од здравља).

Новине ја сам вам већ престао писати, једно за то, што сам вам преко млогога посла још и слаба здравља, па нити ми се мили разбирати нити писати; друго, што се сад како ми је у Раковици заказато, с Терџоманом врло ријетко састајем: а треће, што знам, да овђе има људи, који је главни посао то, новине разбирати и Њ. Ов. јављати. — да колеру бев сумње сте чули, како се распространила по свој Маџарској, па се готово не зна, или ће бити гора колера болеснима, или скупоћа здравима. Из Земуна амо не даду ни за једну пару ништа, што се једе. У Земуну је на свако десет кућа одређен надзиратељ, који ји свако јутро мора обићи и виђети, је ли све здраво, и држи ли се чисто. Ја сваки дан погледам објављеније Њ. Ов. да се бјежи из Бијограда.“

1. Августа 1881. г. у Бијограду.

[Вуков концепат у арх. О. К. Академије бр. 80741

58.

Високопочитаемни Господине Вуче!

Џо растанку нашемљ у Топчидеру одемљ у Нахпо где се ков С' посломђ ков пак с грозницомђ до 6 текућегљ месеца Августа задржимљ. Вративши се изђ Нахје амо, застанемљ ваше почитавмо писмо одђ |-гљ Августа у ком ми авлате, да ми 19 књижица подђ именомђ племените п силне леобови шалћте, за ков сте 18 цванцика дали, и коло сте суму оОдђ онБ 88 гроша п 22 паре одбили, ков самљ вамљ зимусљ средствомљ капетана Шере Лазаревића послао, да Моисилу Лазаревићу у Земуну књиге содржавалоће жите рождества Христова, платите, за ков самђ му а по томђ другомљ приликомљ плато, а те паре кодљ васљ на моћ рачунђ оставјо, до далћ прилике.

1 Још било па избрисано: Кака је наша овдашња полиција, и како смо пзмијешани с Турцима, ако овђе дође колера, биће раат, што ниђе није била, како је у Европу дошла.