Vukova prepiska. Knj. 4

василиЈЕ поповић 15"

[Опоља:] Благородному Господину Вуку Стефановићу Караџићу у Ббоград.

[0 друге стране:| балами-аликум од ећим-баша Тодорљ.

[Ориг. у арх. (0. К. Академије бр. 3078]

52.

Висоблагородни Господару Васо,

мени љубезни високопочитајеми!

Шаљем вам 12 књижица по имену племенита и силна љубав, које сам ја зимус на вас и вашу наију записао. За њи сам ја платио 18 цванцика, које чини гроша 45, а мени је зимус капетан Џетар Лазаревић дао за ваш рачун (управо не знам зашто) 88 гроша и 22 паре, тако код мене остаје још ваши 43 гроша п 22 паре.

За оно, што сам вам прије (29. прошлог мјесеца) писао п у Топчидеру вас устмено молио, опет вас сад молим. Молите се Његовој Свјетлости за мене какогођ знате, и гледајте што брже да би ме милостивим одговором обрадовали.

Ако по ономе пређашњему писму моме никако ни на који начин није могуће, да се док сам гођ жив отпустим из службе с платом; а ви гледајте не би ли се Њ. Св. смиловали да ме отпусте (с платом) барем на три године, па према ономе, што за то вријеме учиним, нека ми се даље у напредак (ако жив будем) одреди; ако ли ни ово среће ја још не могу имати, а ви се молите Њ. Св., не би ли се смиловали да ме отпусте из службе (с платом) донде, док не дође вријеме да се пође у Лозницу иу Тршић. — Али вам то опет кажем: Ако би још и каку ползу ја народу нашему и Њ. Св. учинити могао, највећу би учинио, да ми се даде пенвија, па да живим, ђе ми је воља, и да радим, шта ми је драго; илп да ме Њ. Св. пошаље у Петербург, да онђе сједим једнако (тако би онђе могао и Њиовој Свјетлости у политичким пословима што послужити, и моје књижевне послове радити).