Vukova prepiska. Knj. 4

172 ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ

за прилично нађу, само да имам колику гођ помоћ, и' да се свакоме могу пофалити милошћу Њиовом. Ако ли поред све моје надежде тако будем несрећан, да Њ. Св. ни једну од ови моји покорни молби не услише, а оно се молим препокорно, да би се емиловали, да ми пошаљу плату за ова три мјесеца, док сам се у служби бројио, али најпослије за онај мјесец, док сам у Бијограду био и служио. Шревелика је жалост за срце моје, што сам дочекао да ово писати морам, али силом не могу ништа; а од Њ. Ов. зависи, да ме утјеше и све на добро да обрну, за које ји, љубећи им скут и десницу, препокорно молим.

Вас пак љубезни пријатељу, покорно молим, да Њ. Ов. за мене у скут пољубите, па да им ово писмо од ријечи до ријечи прочитате; по том како вас Бог учи. За које вас молећи и препоручујући се вашој дојакошњој пријатељској љубави, б истиним високопочитанијем јесам

У Земуну 31. Окт. 881.

Ваш покорни слуга Је (А Је.

[Вуков концепат у арх. (0. КБ. Академије бр. 3088]

68. Високоблагтородни Господару Васо,

мени љубезни и високопочитајеми!

Истина да сте ми дужни одговор на два, за мене врло важна писма од 31. окт., која сам преко вас Њ. Св. писао; но опет за знак истинога високопочитанија п благодарности

1 Било још па избрисано: да непријатељи моји п ноти не могу рећи, да. сам отуд оћеран, или да сам побјегао, него