Vukova prepiska. Knj. 4

ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ 171

Милоша Оветића наговорио (пли му управо наручио), те је начинио лијепу оду (пјесму) имену Милош (исти Светић послије поставши непријатељ Њ. Св. корпо ме у очи, да сам га преварио, те ми је помогао Фалити Њ. СОв.); 2.) У Липисци кад сам био, наговорио сам п намолио Олавнога Њемачког Описатеља Грима, те Им је посветио Српску Граматику с онаком посветом, коју би (као од Грима) не само Душан, него п Наполеон п Никола [ за чест примили, 8.) Описивао сам Њиова славна дјела, која су штампана не само Српски, него и Руски пи Њемачки. Поред тога ви сами у овоме писму вашему признајете, да сам ја у привржености мојој к Њ. Ов. п онда постојан остао, кад су ми се „и обиде изђ бепменн узрокад кадљ кадђ чиниле“! А ништа ово поменуто да нрјесам Њ. Ов. учинио, за саму ползу и славу, коју сам Српскоме народу учинио с народним пјесмама и с оном књигом, што сам с Берлинским професором Ранке на Њемачком језику издао (ва које је превод на Руски језик дат орден Ов. Анне П реда), мислим, да би сам имао право, од Њи, као од главе народа нашега, надати се Књажеској награди.

Шри свему томе, што је моја превелика жеља, јоште што радити у књижеству нашему, само да је Бог дао, да сам 600љега здравља, ја бп задовољан и презадовољан био е премилостиво одређеном ми платом и службом у Бијограду. Али ви знате добро, да сам ја сакат у обје ноге (па ми је од некога времена ова десна — тобоже здрава — у стопалу гора од лијеве у кољену), и једва идем, при том да сами онако слаба здравља, и да ми удин најмања зима, и цуг, млоги говор, п срдња, и друго млого којешта, чему се здрави људи морају смијати; зато сам се свагда јавне службе влонио, као што вам је познато још од 1890. године, а сад сам особито болестан: мало који дан не вата ме ноћу потајна грозница, а прси, желудац, и глава боли ме једнако без престанка. Из овота мислим да свак може виђети, да ја не тражим љеба преко погаче, него да ме превелика невоља нагони, да се код онаке славне службе и онолике плате за пензију молим.

Познавајући великодушје и мени млого пута милостиво покавивану благонаклоност Њ. (в, надам се тврдо да ће Они ову препокорну молбу моју милостиво примити и моју давнашњу жељу испунити. Ја не иштем, да ми се даде у пензију цијела моја плата, него колико Њ, Св. по милости Својој