Vukova prepiska. Knj. 4

СУП

ЈОВАН МОСТАРСКИ

У Пешти 13. Авг. 821. Вуче Ранче!

У зачелу плема молити морамђ, да никаква употребливана не чините одђ овога, што пишемљ.

Шрекоче стигну мени одљ некога Господина они стихови, коп су се прошастогљ вашара по Пешти разносили: да ша штамптамђ, зашто су бмли послани у Бечђ, па 1 Давидовић ние ктео да трке. Ови пду на поруго имену вашемљ и Лдманове. Што се живђ начудити немогу: како смеде исти Гд. офозат адео Гиспопет на мене одложити; кадђљ зна, да самђ и н у броо честите браће, коп о своме езику лодски мнеле и седе! Да тешке невалали! Кадђ се доста и на сву меру вама у стихови наргга, онда окрену на онога кукавца у Ши. стрелати: као да сте мд деце поклали!! Зарљ 6 мало. ићи, што та е злоба, и плзма калугљерска, да сужанљ у Шип. тавнуе, осудила; већ мо ране доте новнмљ оружјемљ позлеђуе! Колико ми е тешко за моимљ сиротама (браћомљ) што сђ мене у спромаштву аднкуо: толико ми се амо срце распвелило, што Л. пати и што се свое ради кљ роду лобови у црно завио!! Злобо, раздоре, неслого (карактерђ србскли) докле ћете ви беснити; да ли ћете кадђ утишати, и изнемоћи:; Али шта а бунцамљ Ние ово карактерђ Србала, него Шикура, брица коекавн, п бакала, коп наро[дојмљ живе, а нђговомљ добре нђговон слави нис« ради! Ено вам Калвина, ено Лутерана огледала слоге, лобави и недвостручногђ прзателства ! Одљ првогђ до последнфга сви су у прилози; као да едном душомљ