Vukova prepiska. Knj. 4

ЈОВА МОСТАРОКИ 185:

Цветић, кадђ 6 за путомљ у Горно Маџарску бо, рече ми: да ве неколико пренумеранта и онљ већ скупио: докљ се сљ пута врати, послаће вамљ чмачно те.

Ракић се вапка, п не мож да прежали: што збогљђ силни послова своп, ние могао, да утече Витковићу, и да се на вашу песнарицу прегмерира: онљ васљ траителљеки поздравла, и моли, да ме опростите, што в на овакову племениту дужност незабораванљ не павалице, бко. За каштигу себи у напредакљ, моли васљ, да га на 4 ексемплара пренумерирате. Новце ће о вашару послати.

Ја самљ паумпо 10-и Новемб. полазити у Бечђ ради мом псточника; али страшлњивђ као вецљ, и спадливђ на вими, како ћу се на томљ времени наканити' Боимљ се, да сљ овк узрока не пзостанемљ. Еле за сват догадња! опетљ пикљ на ново, па се лепо молимљ Господину Копнтару, да ми не замери, што му се опетђ сљ некимљ кнљиге мов предметомђ, спломђ намећемљ :/. Кадљ н помнслимљ на то: да ће ми Господинљ Копнтарђ, окромљ онога, п ово добнти, а за красоту мое дерне киљиге послати. напинђ ми се срце одљ радости, па оће ребра да растера. Ја незнамљ има ли живљ човекљ на свету, коп се тако о лепоти, им ванди свов киљиге, икадђ стараод Већ ако васђ паузмемљ, Роде моћ! Поредљ ове синљђ бриге мое, поредљ злеудогљ живоваваниа мога, додђе ми кашто: да се одведемљ кнљите; алљ е Алил чуданљ човекљ! бдномљ самљ одђ наши родњака некш данљ, да ме о нечему извести, писао; па ме ругомђ сваколкомљ наружи! Тешко нама !! Нека 11. Коп се у добро увалпо, онога не завм на срцу обште благо л добро. Имаће онџп, да одљ кога нађу, одљ остатка !

За Господина Копнштара лко самљ се уплашио, “да га малко не узмиримљ, што и не знамљ будући, толико самљ на нбга навалпо. Да комећу прибегнути' кад нбму нећу. Да оће онђ тети мени то учинити; = бн цену милости и доброте и благости нфгове, у свое време знао узвисити. Настопте (Од5 Бога не нашли) да ми Господинљ Копнтарљ милостиванљ буде у овомљђ.

Ми се надамо рату. Преточерашна писма одљ Видина, и Београда говоре: да в по свод Турскоћ Турчинљ ратљ Руссу обавио, па младежљ и старежђ на боП позвао. Овде се честитђ радуе рату.

Каулици овдашињи трговашљ у несетнице, точерљ после дугога блована умре. Несторовић оће да се са женомљ раз-