Vukova prepiska. Knj. 4

ЈОВАН МОСТАРСКИ 195

Лљетопие Магарашевића Профессора, око краја Септемвра, месеца биће готов: Без љ-ра је писан: пропустио га Тумара у Манушкришту стоп и ђ; али у штампи нема: Штета, што барем сад тај страдалац јабанац ђ продрео није, него ћи место нљега пати.

Петровић, кассеперцептор народни умрђо: народ је влашки у нвему пожелио Бранишу свога, и обор Денунцијанта. А неки дан опет неки Влашина, иначе Цинцар, убије се из пиштолђа у винограду, нико жив незна, зашто. Овај је био од први Цинцара.

Онај Петровић Омрала, оживио мало опет, док не дође зима, кад ће запста заглавити, дотле ће мој пријан моћи Каравлашки научити прилично. Само ми ви будте жив п здрав : да салетимо Господина Копитара: зашто се друкчије темелђити неће моћи ова Епоха нашега језика. Биће ту Рецензија, биће новина.

За попа Илића, који ће ову кнљигу издати, имам вам казати: да сам могао и другачије оно доле казати; да ме није молио, да мало у језику иступлљавам у објавленију барем, кад нећу у кнњизи, митрополита ради. Тешко нама, кад се у писанље и штампанњђе уплећу све голи Фушери и незналице. Попљ в овај издао био објавленије, па сам му поправио пи после је на ново штампао. Ево и првога и другога објавленија. Једва ме је једвице намолио, да се примим поправлђанђа кнљиге.

Ја вама, у птнђи будући, заборави мало пре, гди сам о мојој Дипломи говорио, казати: да ће ми ту лмобов и добротвореније учинити Мпсћае] Уећег, син Израилев. ЧиФудер 1! Не оста Епископа, Архинадрке, Игумана, Лемеша, Спаије, коме или ја пли мој стриц не писасмо, да нам даде у зајам: ништа и ништа, ни одговора, та ни јабуке зелене, док се не деси син Јудејски! Мој је отац доста приличан газда; ја кочоперан човек и жустар, жив, као што ме знате, који заслужити могу: и не мога код мога рода наћи помоћи, већ код Чиве. Весели се сине Израплев !

Поздравите ми лепо Онашу, п јунака, Савву, са сестрицом својом: здрави ми били п велики нарастли! А ја остајем вас искрено лљубећи

У Пешти 1. Септемб. рим. 824.

Ваш пријашин

Ј. Мостарски заклети Адвокат.

13%