Vukova prepiska. Knj. 4

196 ЈОВАН МОСТАРСКИ

[Споља :] Ојатаз то Оопшто, У'иб зберђатаг Катадгв а А. А. Ћ. 1. еб РЕћПозорћае Росбог сорти Етадбатит Бостевавии Метшђго Оогтезропдел, Оотпто пасја апошат ег сојепша то.

ТУгептав.

[Ориг. у арх. 60. К. Академије бр. 2097]

10.

У Пешти 18-0 Шовембр. рим. 524. Ллобезни Прлане!

Вала на даровини: на свима песнарицама. Шат и мени успева шева једанпут: те ћу вам и ја што на дар послали, обрадовати. И ову сам кнђигу морао Тимотији, брату послати: да се зајави: додиао ми већ писајући и камкајући, да му јошт песама пошалљем, да и чита младежи и старежи Пачирској; а понајвише Шокцима, који су тамо Спаије, тешке изелице. Оће Спаије тако валђана и врла човека, који песме нрима деклампрати (:те јошт како:) знаде, као што је мој брат Тимотије, за кнеза, за Пачирског поглавара, да метну.

Ропшпиз Видаковић сео сирома на варићак: морао је резигнирати службу: једни веле, што је кадшто напит у Школу долазио, једни пак што није био за Професеора; други (а то понајвише) што је пукао глас, као топ, и разлеже се, не тек по Новоме Саду но по Влашкој и Бачкој: да ђачад новосадеку, грешну, јадан, децу оспавлривао!! Ако пи није Видаковић сирома крив; ружан и одвећ погубан овај за младе Н.садску глас, доволђан узрок јесте за одпуст нђегов из службе Профессорске. Разносе се песме од уста до уста: „гди је воспит као код Видака; код Видака ђачког бузароша“ !!! Ја никако веровати не могу, да је то истина, што се о нђему пева, али ај да речем, да је истина: онда је Видак вешала заслужијо, што је код толики лепи Нсадкинђа, код мајдана девојачка, заблудити, и заићи могао !! Треба кадгоди у штету