Vukova prepiska. Knj. 6

Л-Р ЈОВ. СТЕЈИЋ 85

[Споља :] бетизт. Ап Уоћсеђогпеп Негтп Тић Зерћ. Катаазећсзв Росфог дег РЕПоворће тла шећгег чејећтфеп Сезејзсћаћеп сотг. Миопед ја Илет. Ата ЗрњеЉега (дФег шполасћеп Сагде аестепђег) У 133.; ћифеп ша Ноје ша 1 Збоск, фје Таше Л 10.

[Вукова напомена :] одговорено 831. Јануарија 8833.;

опет 7./19. Февр. 888.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 4187]

4.

Љубевни Господине, и Пријатељу!

Ја вам срдачно благодарим на старању вашем око мога посла; ја ћу вам свагда и у свачем, што ми могућно буде, ваше трудове признавати. Сила сам љут и невесео бпо, кад сам из вашега милог писма од “-а п. м. разумео, да од мол кнбига нема првога и другог табака. Од оноликога нашег чекања и посла, још и то да нам се догоди! Кукавна моја књига, шта се још с нњом неће збити! — И она два табака, први и други, шиљем саду Беч, које ћете или код Г-ра Тирке, или, ако се узмогне, у Бихер-ревизионс-амту, наћи и примити, и то до коп дан. Ветрогоње у Београду оставили су оне табаке код Глише, а кад су остале на ову страну експедирали, нису славили, да они међу њима нема. Какве уредбе, такви и послови! —- Сад вас молим, да настоште, како би нам остало срећно па посла испало, а = ћу знати, како ћу вам вафалити. —

Ново ништа нема, што би вам особито вредно било лвити. Србиа је мирна; двор је у старом стању, као што га знате. Стојан Симић није ишо у Петрбург, но ово дана је с Давидовићем отишо у Цариград; зар због они Наија. — У Београдској Типографији штампа се Доситије с новим |!|] Фризуром п Србска Исторја Видаковића, (али се немојте смејати!). О вама из Ришћанлука ништа не чуем, осим, да сте им одпре писали, и да још све може добро бити. — Мене су више пута