Vukova prepiska. Knj. 6

86 Л-Р ЈОВ. СТЕЈИЋ

звали натраг: ово дана једном и писмено. Ја сам обшпрпо одговорио, као што сам тео онда из Контумаца одговорити. Тим сам за сад све побркао и покварио, али што Бог да; за мене још није време, да им могу опет отићи. —

Овде ми је засад прилично добро; посла како који дан све више добијам: добро ми је п бољем се надам. Само су још новци редки.

Налагао сам овде, да вам се што Пренумеранта скупи. Али оволпке родољубде нико немож' наговорити, да једанпут ваше ј) омилују: због њега. ког у објављенију виде, неће да се пренумерирају. Шта ћете им сад! Но ми ћемо се још старати п трудити за вас.

Г. Игња п Васа п Башић љубезно вас поздрављају. Најљубезније ја п вас п све ваше домаће повдрављам. С особитим почитанијем позвдрављам Г-дина Копштара, п молим га опет, да ми, колико је год могуће, пријатељ буде.

С истиним почитанијем остајем

У Земуну 14-а Марта п. Р. 838.

ваш искрени почитателђ Доктор, Ј. Стеић.

[Опоља као на претходном].

[Вукова напомена:] одговорено 28. Април. 8588.

[Оршт. у арх. О. К. Академије бр. 4188]

5. Лобезни Прпателоо!

После дугога чеканн, примио сам ваше мило писмо, у ком ми ивлате, да цензура нема ништа против мое кнљите. Тан ми е глас врло мио био. Само ако би лош п ХоФкомора дала допуштенћ, да се киљиге могу раздати, онда задоволан бпо, и гледао, да вам се у свему благодаран покажем. Знам, да ви с свопм принтелљљма све чините, што е нужно, да се по желљи мон посао сврши; но а опет п преко тога молим, да се постарате, да ми се кшљиге у народ пусте: немопте ни труда ни друге потребе штедити, особито молпте Г. Тпрку нека нам сад и добро и лобов учинити, и после за цело нека се нада мотоП признателности. Ово пишем, а надам се, да ћете ме скоро добрим гласом, 0 свршетку мога посла, обра-