Vukova prepiska. Knj. 6

ср с

Д-Р ЈОВ. СТЕЈИЋ

[Уз ово писмо иде једна артица на којој је написано :] Г. Теодор Павловичђ закл. Мађар. Адвокат. врашев. Вармеђе Аесесеор. Г. Јосиф Секач — Г-дна Петра Николичђ од Рудне Воспитателљ. Теодор Розмгрович заклет. Мађар. Адвокат, п Австриски права елушатељ,

[(Орпт. у арх. 6. К. Академије бр. 41891

У Земуну 3-а Јун. п. Р. 888. Ллбезни Прпјатељу!

Ваше братско ппемо с неповољним гласовима од 16-а маја примио сам јуче. Ствар се с мојом књигом зло почела, па се зло и наопако и свршила; од чега сам се бојао, пи сам се убојао. Овдашња армиција није тела другојаче књиге експедирати, нити може експедирање томе крпво бити, што се моје књиге забрањују. Цензура, рекосте, нема ништа против њи, а оне се опет зато не могу код нас, као немачке из Радха, или као Француске, или као енглеске књиге конзумирати! Чудне консенквенције! А новци и тако неби ишли пз царства, који би се за њи добили. Како му драго; ја више ни сам рад с њима главу разбијати; нек ји вода носи, да више о њима ништа не чујем! Само ми је жао, што се залуду трошим. Молим, јавите Г. Тирки, да нам пошље рачун, а ја ћу платити, што сам дужан, тди жели. — Ппсаћу првом поштом у Трест Г. Владисављевићу, да прими те моје књиге, кад му од вас дођу, и да чини с њима што му год драго; ја му никаква рачуна тражити нећу од њи: нека ји распрода, распошље, распоклони, како му п куд му драго; воља му, п у море ји бацити. Тако му, молим, и ви јавите; п још више вас молим, пошљите ји одма опџамо, п скинте нам и ту будаласту бригу с врата. Мене више не иштајте, шта ћете с нвима; но чините, као с својом непотребном каквом п излишном ствари, што би учинили. — Ако би имали још доброту, запптати Г. Копитара, које би се ствари из те моје злосрећне књите у Бечу наштампати могле, благодарио би вам. Кад би знао, да