Vukova prepiska. Knj. 6

Д-Р ЈОВ. СТЕЈИЋ · 89

се што и овде од наше Цензуре што наштампати може, ако би кад времена имао, прерадио би, као што сам вам некад казао, и гледао би, да Сабор на преображени начин издам наново. — Вуић в овде, п сваки дан га виђам трештена пијана. — Ново за сад од оне стране ништа немам; али се кува нешто, и биће опет нешто. оздрављаоћи вас љубезно, јесам

ваш истини почитатељ Јов. Стеић, Д. М.

Поздравља вас и Г. Васа и Г. Ггња. [Опоља као на претходном]. (Напомена Вукова:] одговорено 16. Јунија 838.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 4140]

(а У Земуну 8-а Јулија 888. то ЈЕ

Високоучени Господине, лобезни пријатељу! %

Дуго време сам чекао на ваше писмо, које сам једва јуче примио. Што сам тражио, ни сам у њему нашо. Осим оног мог писма, у ком сам вас молио, да моје књиге оправите у Тријест, још сам вам једно, одма другом поштом, писао, у ком сам жељу моју представио, да се братски постарате, неби ли се, кад већ цензура ништа против ње нема, моја књига консумо пропустила. Овдашња армиција мишљаше, по оном, што је из Беча добила, да се те моје књиге слободно пропустити могу, само да се допуштење од више власти добије, која никако противна не може бити, кад цензура ништа не забрањује. Ја сам и једну малу инстанцију додао оном мом писму. На ово дакле писмо сам ја од вас одговора очекивао; али од тога до сад нигди ни словца. Ваљда сте га примили; ја сам га сам (тапко и лепо на пошту дао. — — Јављате ми, да су