Vukova prepiska. Knj. 6

Л=Р ЈОВ. СТЕЈИЋ 91

[Споља као на претходном].

[Вукова напомена:| одговорено 5./17. Јулија 888.

[Орит. у арх. С. К. Академије бр. 4141]

8.

У Земуну 1-а Ауг. п. Р. 888.

Високоучени Господине,

Љубезни пријатељу!

Ваше писмо од 5-а прош. примио сам. Што ми за моју књигу казасте, разумео сам. Нека је тамо у Тријесту! Ја нећу више да знам за њу. Ако кон пут успишете Г. Владисавлђвићу, молим, јавите му с моје стране, нека од они ексемплара, коп се у њега наоди[!], колико је год могуће, онде у Тријесту, које ондашњим, које страним људма, распрода , ценом, којом оће и може. Велику би ми љубов учинио, кад би његовом помоћу на тај начин, трошкове, које сам око ти књига имао, намирити могао. Ако неби нпејдне] могао продати, што је тешко веровати; то нека ји онако без новаца разда. Ја му никаква рачуна од њи не тражим, нити ћу икада тратити. Што би год мого и далћ куд из Тријеста послати, нека пошље; све на поклон наллим пријатељима, и побољим људма. Аманет му то моје сироче! Шитајте га, јели рад, да му и ја о том што пишем. —

До зиме гледаћу, да вам једац рупопис скрпим, да се под вашим надзором и вашим братским старањем ту у Бечу наштампа. Жао ми је неки ствари, коп у мом Сабору има, што ни су и овдашњим нашим људма на очи могле доћи. Ја ји поправљам, и пречиштене и исправљене рад сам ји још једанпут на свет издати. Но више ћу нови предмета додати, него што ћу из Сабора задржати. Мојагће књига сасвим нов изглед и нову важност имати. Кажите ми, шта би и по вашој вољи парадио — |