Vukova prepiska. Knj. 6

20) Л-Р ЈОВ. СТЕЈИЋ

моје књиге одавно у Тријесту, п да су онде на добром месту. Лепо Фала! Онде су тако, као да ји нигди на свету неби било : Шолве од нрп, док су онде, ни мени ни другом коме. Гдп би се мото, мало њима прикршшти, а сад не само што тога нема, но још ми се и трошкови толики учинили! Молим вас, учините миш добро, па ми одма првом поштом на ово одтоворите. „бли истина, да ценсура Бечка, ништа нема против мога Сабора“ Бил се допуштење могло добити, да се мое књиге, кад ји ценсура пропушта, консумо допусте, особито ако би се то људеки и својски тражило Ако се у Бечу какве препоне наоде, би ли ја тај посао могао у Карлштату свршити % Из Тријеста ваљда бп се опет могле вратити! Ја Сабор мој по други пут штампати неђу, а више ништа од сад нећу ни шшсати. Која ми је корист, да се једим п брпнем због будалаштина толики, с којама се ми, као Писатељи, морамо 60рити! На част сваком слава сппсатедљска, који је тражи; ја се за њу од сад више нећу отимали.

Николићу сам п ја дао ваша објављења, с најбољом препоруком. Он ће вам доста пренумеранта скупити, а мене његов труд пзлишним чини.

Ришћанлук је оружијем, али без боја, границе узео; по дишломаљическа ствар још није сасвим свршена. Биће још посла. Компсара чекају из Цариграда, да се границе „тор“ жествено“ ОСрбском правитељству предаду; али се с друге стране међусобни непријатељи свеједнако оружавају. Без велике невоље Турци све уступшти неће, особито варош Београдску нису ради дати. — Иначе в диде све по староме. Вдна књига о лутрип излази у Београду !! — Мене зову онамо све једнако, п Господар Јефрем ови дана долазио је овамо, те се самном за то састао и разговарао, но мени је добро, седити с миром. — Знате ваљда, да је Београдски Митрополит, Мелетин, умро, и да се Владика Никифор натраг, у Србију, вратио.

Буљугбаша вели, да је манастир Вољавча у Рудничкој наији у Сргарима. Поздрављајући вас, јесам ваш пстини почитателљ Доктор, Ј. Стеић.