Vukova prepiska. Knj. 6

Д-Р ЈОВ. СТЕЈИЋ 101

био, као обично, Паши, но управо њему: Џаша га је само у копин добио. Ово знам из извора све, и мож'те се ослонити на тврду истину догађаја. Да су тамо торжествено славили и —- пуцали из пушака и топова, и сами можете знати. За Ђумрук Београдски, ако сте што ради знати, он припада Србском правителђству; Београд до палисада остае Турски; зликовци Турски морају одлазити: остали остају, опет до прве прилике; остало је, као што знате. Ово дана ваљда ће и Депутирци и Митрополит Петар из Цариграда у отечество доћи. Еле све је добро, само да се оће и коешта старинско у земљи на другу страну окренути. — Жао ми је, што сте Г. Владисављевића онако уплашили, те је сасвим мојој желђи наопако морао поступати: изгубљено се не повраћа. Куртала! Како сте ми Пишите ми Поздрављајући вас љубезно јесам

[поштански жиг: Млеп 23. Пес.]

ваш искрени почит. и пр. Доктор, Ј. Стеић.

|Споља:] 5-т Носћуоћавђогеп Негта Уик беј. Катадвећ Посфот дег РћПовгорћте ла Улљет. Ат РЈаћш сесеп Чеп Месћазфалтајбел.

[Ориг. у арх. О. К. Академије бр. 4148]

15. У Земуну 10. Февр. п. р. 1884.

Благородни и високопочитаеми Господине пријатељу!

Ваљало ми је, одавно вам што писати; које од посла, које од лењости, једва сад улучи прилику, да вам ово писмо напишем. Отоич сам прочитао писмо, које је г. Васа данас од вас примио. Довољно вам описати не могу, колико ми је мило, што је ваш Сава у Џетербург на ону науку отишао, од које ће временом и чести и леба доста имати; Фала добром Цару, ком вам је ту лепу милост учинио! Ја дратом Сави