Vukova prepiska. Knj. 6

102 Д-Р ЈОВ. СТЕЈИЋ

желим само здравља доброга и дуговечнога; остало ће његова бистра глава п његови старији и учитељи учинити. Он ће бити срећан; ал' зло по нама, кад још и у ова времена по туђим царствама морамо отечества и помоћи тражити.

Новине ћемо добивати, надам се: стараћемо се, да ји имамо. Што ми се на њима пи у њима допада, само је њино име и приличан типографически посо. Ако је што баба смиљански, то је језик п стил у њима. Докле ће нас обскуранти мучити, и бабе СОмиљане од уди послова нашег књижества, тако гнусно одвраћати! Народне новине, па тако јадне, неправилне и нагрђене! Какво се семе њима сеје по народу, а особито на младој њиви душе и ума будући Србски књижевнпка! Преко миле зоре, која сеу ово неколико последњи година трудом. неки паметнији Срба мало указала, ове новине опет мутне облаке литерарне сметње и глупости навлаче, које св с ње за дуго неће моћи скинути и растерати. Јадни ми, докле ћемо све тако. Опростите ми, што вам овако жалостно гатам : абдеритство оће већ да ме смете и наљути. — Па како се ствари и предмети у О. Новипнама излажу! Овуда се труде и тресу планине, и рађају — мишеве. Овуда је светла туга и ништета. Свуда се млого обриче, а мало чини. Свуда се старо стање на мене печи, п каже ми, да никаквој паметној п срећној новости још задуго неће места уступити. Какви изглед! —

Што велите, истина је; Ришћанлук чапкуни. Ни у длаку још другојачије ни је, него што је било пре. Мени није познато ништа, што би ми показало, да је што боље или другојачпе. Обриче се свашта. и — при том п остаје. Јовановић е Митрополит, то је све Ово дана биће скупштина у Крагуевцу : ту ће се Господару дати она сабља из народне благодарности, а шта ће он народу дати, видећемо; кажу законе, али сам ја већ постао неверни Тома, па док не видим, нећу да веруем. — ЏПрекјуче су овде онамо четири литератора прешли, с великим мислима и надеждама, но ја мислим, да буду писари пл' учитељи: могу се међу тим и преварити. Од њи је један Професор Живановић, други некакви Марковић Земунац, трећи Чикош, последнђи Гавриловић. Орећу од Бога само, од људи знам, како ће им бити. — Новине сте читали; што је политически ново, знате и сами. — Да су какве нове и важне књиге у Ришћанлуку ивишле, ни је ми познато. Овогодишњи Забавник је као и лански. — Некакав пришелац из Турске Грк, по имену Герман, узима другу кћер Г-дра берема, Симку,