Vukova prepiska. Knj. 6

104 Д-Р ЈОВ. СТЕЈИЋ

на свадбу, а ваше ми писмо у руке дође, зато вам сад пи пишем одма, да вам, по желђи вашој, коју реч о тој свадби јавим. Јуче су се обадве Г. Јефремове кћери венчале. Јесу ли избором нљини мужева задовољне, или не, то пресудити не могу. Само вам то вазатп знам, да су обе младе не само невеселе, но и тако слабе пи болестне, да сам Ји ја једва мого познати. Старија данас прелази на ову страну, и то више у докторску (моју) куру; него у домаћу какву радост. Њинп старији, као што ми се чини, више су себе саме удавали, него своје кћери. Нек је и том ришћанска работа. Господар је слаб, Госпођа је код њега у Крагујевцу; зато ни она није на свадби била; ни је ту ни Господара Јована, ни његове Фамилије било. Само један Г. Милан колико се на весељу нашао, с Алексом Спмићем, као с Германовим кумом, и Капетаном Вулом. Који је власт и ту имао, као и у сваму, постарао се, да п свадба ова испадне толико незнатна и — невесела, колпко је само могућно било. Ја сам био весео, јер сам шампања пио; осим тога и сам сам желио, да је све другчије било.

У рукама су ми новине и Н.'“. Абдеритисмус и неоснованост и у њима дише. О скупштини има ћете шта читати, и можете из описања њеног видити, како људи „ништа“ млогоречиво и помпосно описати уму. Скупштина је чула, шта је Србија до сад добила, па се с тим разишла, с надеждом, да ће се за народ некад нешто чинити, али пи с неким уверењем, да ће по свој прилици још задуго све по старом остати. Ришћанлук чапкуни и — чапкуниће 10ош, колико никаквом патрлоту неће моћи мило бити. То је моје пророштво.

Јуче сам се на свадби задуго с новим Митрополитом, Петром, разговарао. Њему сам млого о вами говорпо; особито сам му дао јасно разумети, да сте ради, као прави Србин и искрени 'народољубац, опет у милост Њпове Светлости доћи. Казао сам му, да сте ви с сваким вашим актом, само добро Господарево и народно 'тели подићи и утврдити, а да вам нигда на памети није било Отаријега и свог Добротвора вређаљи. Ја сам га молио, да вас опет Светлости препоручи, и на сваки начин у Њену милост доведе. Он ми се заверпо, да ће то учинити. Видићу, шта сам мопм према вами пријатељству учипио.

За Туцаковића ни сам још ништа разабрао. — Она деца јесу у Руссију оправљена, но више на воспитање милитарно, него на цивилно, да буду солдати, а не какви Ффилософи. А