Vukova prepiska. Knj. 6

Д-Р ЈОВ. СТЕЈИЋ 105

ни је њи ни 90 — но 20, колико ми јео њима казано. Деца су које чија, по именцу још не знам.

Ја сам здрав, и седим у вашем квартиру, у поп Костиној кући, још од јесенас.

Пишите ми скоро опет, и поздравите лепо нашег Г. Копитара уверавајоћи га моим к њему особитом почитању.

Поздрављајући и вас и вашу милу фамилију, остајем

ваш истини пријатељ Доктор, Ј. Стевић.

[Споља као на претходном. [Вукова напомена :| одговорено 24. Априла 834.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 4150]

178 У Земуну 12-а/24. Апр. 1884.

Ллбезни Господине, драг1ти пртателио!

Чини ми се, да самђ вамђљ на едно ваше писмо дужанљ одговорити. Но и да ни самђ, садђ ми се прилика десила, да вамљ могу, што особито авити. По своп прилици и ве 10шљ све еднако желите чути, шта се у нашем Ришћанлуку ради и догађа. Одђ како вамђ ни самђ писао, млого се коешта, збило — именомђ важно, а у ствари никадљ ништа. Чули сте, како су Ерцеговски, Босански и Арнаутски Турци на Србску границу ударили, и како се друпи данљ опетђ мирђ — са суседнимљ власт — мал не реко властима — бескућаницима, и аидуцима везао. Трудила су се брда, родио се мишљ. Господарљ бфремљ ни в веше Губернаторљ, но приватанђ човекљ; али в на место нфгове власти Чича Јокса велики Сердарђ и одљ Београдске и од Пожаревачке и 1ошђ одђ више наил. Таковни в веливи Сердарђ и капетанђ Вуле, и Милета и Коса, кон сљ Господаромљ Јованомљ старешине у целон Орбји, кол имђ в еднако поделфна, саставлто. — Садђ се ради за Бурђевску скушитину живо; но, чини ми се — неће се урадити,