Vukova prepiska. Knj. 6

Д-Р ЈОВ. СОТЕЈИЋ 109

1 У Бечу 19. Јунија 984.

Благородни и високоучени Господине, високопочитајеми пријатељу!

Не могу вам казати, колико сте ме обрадовали с писмом вашим од 29. Маија, у коме ми јављате, да су Њиова Светлост онако милостиво за мене питали и говорили. Да ме је то тако обрадовало можете ласно веровати, кад помислите, како сам се ја више од 15 година трудио, да заслужим милост и добру вољу Њиове Светлости, као Господара пи управитеља народа и отачанства нашега. Што се мене тиче, ја мислим, да Њиова Светлост у овоме послу ништа за себе славније ни за мене милостивије не би могли учинити, него да ми одреде штогод пензије, па да живим, где ми је воља, и да радим, шта ми драго. Ако сам ја до сад за Њиову Светлост добро мислио и радио, то би ми од Њи била великодушна награда, ако ли сам ја за Њи зло мислио и радио, Они ме за то ничим боље ни благородније не би могли казнити. Онда, макар ја и не отишао никад у Орбију, не би се више говорило, да сам из Србије утекао, или да сам истеран из ње и да се више онамо не смем враћати и т. д. Онда непријатељи моји, који се једнако боје, да ја опет не дођем у милост код Њиове Светлости, престали би мало опадати ме; а сад макар ја како добро о Њиовој Светлости мислио и говорио, они све наопако окрећу и разглашују, и све им се верује. — Ако ли ја још нисам тако срећан, да ми Њиова Оветлост ту милост покажу, мени је и то врло мило, што Они тако милостиво за мене питају и лепо о мени говоре.

Ако се прилика догоди, молим вас, да ове моје препокорне и искрене мисли проведете до знања Њиове Светлости. За које вас молећи, с истиним почитанијем остајем

ваш истини почитатељ Вук СтеФ. Караџић.

[Споља :] 5-т7 Моћсеђогеп Неггп гЈоћатњ 7. /516%:8 П-т дег Мефестл рег Обер а Зета! и. Рефетратаетт.

[Орит. у арх. 0. К. Академије бр. 4158)