Vukova prepiska. Knj. 6

110 Д-Р ЈОВ. СТЕЈИЋ

2(). На Цетињу усред горе Црне 28. Окт. 584.

Благородни п високоучени Господине, Предраги пријатељу!

Ја сам у Тријесту дочекао ваш одговор Г. Фрушићу на писмо, које сам вам оданде писао. По том сам, слушајући по приморју, како народ наш говори, и гледајући како живи, преко Дубровника и Котора дошао овђе, ђе ме је овдашњи владика и Господар примио, како се најбоље може. Будући да је овуда снијег почео ићи још прије двадесет дана, а ја сам рад овуда још којешта чути и виђеги, тако сам наумпо овђе и зимовати. Да ништа више за Српеку Граматику и за рјечник ново не нађем, осим овога, што сам досад нашао, опет се не кајем, што сам овако даљни и трудни пут учинио. Ако би ишта радост моју умложити могло, то би било, кад оп сам могао казати, да овуда путујем о трошку Њпове Свјетлости, Господара од Србије, као што сам се 1828—1324 године по Германији Фалио. — Овђе има и мала типографијца, но још пије тако уређена, да се у њој велика књига штампати може. Из приложени овђе на листу стихова виђећете, како овдашњи Господар пјесме пише (да бп сте ове стихове управо разумјели, ваља да вам кажем, да је Конте Јосиф (рбин закона Римскога — Шокац). Још прољетос штампана је овђе мала књижица стихова његови, под именом Пустинак Цетимески, коју би вриједно било да читате, ако је већ нијесте п читали.

Осим овога, што сам рекао, особито вам ново ово имам јавити. Сад уочи Лучина дне, кад се наврше четири године, како је пређашњи владика овдашњи умрђо, отворе му гробницу (која је, велика будући, у тијесној цркви млого мјеста заузимала), да пренесу кости на друго мјесто; но на чудо по на особиту радост, мјесто костију, нађу му цијело тијело свето ! Сад народ, како пз Шрне горе п из Брда, тако и пз (Аветријскога) приморја врви овђе једнако, те цјелује светога владику Петра (којп је и за живота овуда за свеца држат). Овај је догађај ва мене, какогођ да сам га наручио; јер ћу овом приликом виђети овђе све знатније људе од Црне горе и од Брда п од приморја.