Vukova prepiska. Knj. 6

Л-Р ЈОВ. СТЕЈИЋ · 195

изђ свега чини, да ви у томљ напвише радости наодите, да се само у едномђ реду сљ другимђ списателђима не наодите, да све сами, као какављ особеникљ, стопте. Но у лто голубе ! — Или сте валђда 'телп, да намђ у овнмђ пословицама покажете, какво в наречје пи оно приморско. Добро; али нашто сте оннмђ езнкомђ ове наше пословице, кош у ни нема, писали. Зашто не остаде нашђ човекљ човеке, но се учпни чбеке 2 Мотли сте 1тошђ краће рећи „чоко илп чеко“, па да та ни мало овуда не разумемо. Нашто вамљ све краћности, Мк смо валрда ближи нашимђ старима, кои су человђкљ пли чловекљ имали, него приморце коџ чоек или чок — чекљ изговара, Ф Ф. — А што радите п сљ вашомђљ орвографом» Камо у вашо азбуци Ф, 5,1 х' 1 самђ 1ошљ мого трпити она два; али х башљ ми заседе у врату. Како се надате, да вамљ прштелђл ореографџо бране, кадђ сте 108 ви сами 8лотворђ Ви оћете, да сте за насљ законодавацљ у писано нашегљ езнка; а сђ друге стране навалице радите, да вамђ онолики непршателђи погрешке непостолнства лако нађу. х! Милка Боже, шта самљ одђ васљ дочекао! 1 самђ му велими нетрштелњ, нити ћу се сђ нљимђљ икадђ помирити; а ве Кадљђ сте та онако у воло узели, валлло е, да сте га наппре у вашу азбуку примили, па после свуда, гди годљ треба п гди га годљ народљ и чистни п безачкш и шилчки употреблава, написали. Онда би а еданпутђ уздануо и раменн слего, па реко: естђ тако по обичало и по правилу! ебфе. ес. — —

бете ли читали Г-дина Копитара Садок у, пре него што сте дали ваше пословице, да се наштампајо% Не верувмљ! Иначе нити би били оннмљ езнкомђ писали, нит онако кијиллаческа црквена писмена штроили п преиначавали. 1 самђ Тагоћ ћу прочиту [|| п заиста самљ млого изђ нђга научло: Фала и слава велика Г. Копитару!

Драги праштелто, примите ове мов речи, за братске речи, и никако другче! ИЛ вато опетђ оставмљ вашљ те вашљ; ако и ни самђ више у свему вашега машлађил, Ве идите вашимђ, а и ћу мопимф путемљ. Ви сте притежни одљ мене; а ни самђ достолнљ, васљ учити, но само вамљ кажемљ као узгредђ, садљ што мислимљ. Ово в само вдно шалљиво писмо, а никаква кр!шка, или реценсја.

(ф особнтимљ почитанјемђ, добезно васљ поздравлшоћи, есамђ вашљ

искренки прат. Докт. Јов. Стеићљ.