Vukova prepiska. Knj. 6

126 Д-Р ЈОВ. СТЕЈИЋ

Љубезни пријатељу !

Да незадоцним Пошту немам времена вам што више писати, али се надам да ће-те ви на ово плпсмо умети онако својски одговорити.

Ваш свагд. приј. В. Васплијевић. [Споља :] Негта Мак Збефапоу а Кагас1 5 а дег Јозерћза ат СЈасв У 41. ја ЈУгеп. [Напомена Вукова:] писано Василијевићу 30. Окт.

Стешћу 18,/25. Нојемвр.

[Ориг. у арх. С. К. Академије бр. 41611

5 ср

У Земуну 1-а Дек. 1986.

Благородннћ п винсокоученни Господине, лобезнни пралтелао!

1 саме се надао преатељскомо одговору на мов заиста прзателљско последнђ шисмо; али овако наопако писмо, као што в ово ваше одђ 183./25. Ноемвр. ни самљ ни толико мого очекивати, колико, на примерђ, сунце одђ запада. Што а никад ни самђ ни поммслао, п што, колико ми 6 до салђ до знани дошло, јошљ нико ни в, моп предговорљђ читавоћи, мнел1о, то сте ви сами за голу, изђ мое памети излазећу, истину узели и на срце примили! Тако ме ваше неосноване речи у овом» вашемљ пизлишномђ писму узнемприле п огорчиле, да не могу ни садљ, кадђ ово пишемљ, до оне бистрине ума доћи, КОЈОМЂ би васе, као што васљ иначе знамљ, опетљ познати или о вама, као што заслужуете, мислити у сташо бно. Шта ће то рећи: напети меуве срца за банбадава, да се одма о разуму и о карактеру свога, мож'да напболћга, прштела сумнити % Кудљ сте запшли! Валљда сте зажелили, да се омразимо, ил' гонимо Кодљ ладше крви и мало мпрнјега мозга заиста небм ви себе могли у момљ предговору наћи. Каквни в то Донкишотски