Vukova prepiska. Knj. 6

Л-Р ЈОВ. СТЕЈИЋ 197

часђ мото бити, да и ви ветреннчу за незграпну лодину угледате! Како му драго; вм сте неправо мене разумели, а 10шљ5 неправје вашимђ писмомљ овако укорили. 4 сам, у мом предговору Косовскога Вука Бранковића споменуо т нбга онде навео, а не васе: врђ ми обично ићговимђ проклетимљ именомљ клевету и завист персониФиџрамо, а пе вашимљ. Онђ ве еданљ онакш Бук» бно; а после нђга бнло в и има млого Вукова, но ни еданђ 1ошљ ни 6, колико л знамђ и мнслимљ, заслужло, сљ нљимђ се споредити. Гди самљ л 1ошљ до садљ о вама зло и непрштелљски говорјо' Та а мнелимљ, да самђ готово у сваком МОЛОЛ ЕНЉИГИ авно засведочјо, да самђ вамљ прштелђ и да васђ праведно уважавати умемљ. Гди сте ви о мени што добро рекли Валљда у вашоћ четвртом Песнарици! Но този не тражимђ; ви чин'те, што вамђ годђ драто, 1 нећу ни одсадђ васљ предљ светомљ опадати, изђ важногљ узрока, што в молон ['] разуме пи карактерф 1ошљ она иств!, кон ве и до садђ бно, п што ви не заслужуете опадана, но правога уважена п почитана. Ако вамђљ ово, што вамђ садђ казуемљ, не буде доста било, а пи ћу на ваше зактеванђ п публачно — у Народномљ Листу, врђ друге прилике немамо — написати, да ни самђ васт, Вука (О. Караџића, родомљ одтудђ и одтуд, но Косовскогљ Вука, моћ предговорђ пишући, у памети имао. Али узмите се на умљ, да вамђ онда ко не рекне, да вамљ в пчела на клобуку !

1 самђ вама писао, колико самђ Матичинљ и Павловичевљ праателђ, па на што ми онакогљ оштрогђ одљ васљ пребацнвани! Но то ћу л болђомђљ приликомљ доказати.

Разумео самђ, да се силно спремате, да ми на оно мое писмо, едно вама писано, а друго у мојон Енљизи наштампано, одговорите. Шросто вамљ било; по жали Богљ труда! 4 сам вамљ казао, да ве мнелите, како оћете, и да ћу па мислити, како оћу и за право нађемљ; но преко свега тога, да мн можемо праттелђи, те добри, бнти и остатл. Л се ни самљ месецима спремао, да вама оно писмо напишемљ; него самљ сео, па на брзу руку изложјо, што самљ ммело, даће се као мала стварђ одђ прателла прителвески примити. А за оно, што самђ у мојоћ енђити навео, стоимљ толико добарђ, да ћу опо, што е право, по силама моимљ бранити, а за друго, што ве неправо, даћу се поучити и исправити. Ви радите, што годљ оћете; али то едно искрено и братско увераванђ садђ одђ мене примите, да васљ а нигди ни самђ ктео, предљ светомљ опасти или увре-