Vukova prepiska. Knj. 6

МАРИЈА ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИККА)

> с

да онђ и изђ овогђ узрока обавленје подппсати не може, што в книга већ еданџутђ Дензуру прешла, и нје било слободно шоо штампати; а друго, што му в познатђ Лукинљ начинђ писана, нити ће онђ кадђ допустити, нити ће Паметанљ Човек зактевати да онљ Лувинљ Каприцљ одобри, гди онљ Слова, а, бе, це, и: т; д: назива, сотимљ смо вели, све ближе Утжатма, и ако се башђљ и неби сђ нима совдинили, то наши потомци нећеду знати, шта вала онашоћ Азбуки мислити — дакле за времена вала зло избегавати. Штао ме е, каквимђ начиномљ в вами Просодаа дошла до руке и накога сте ви Писмо Г. С: оправпли, после му кажем дасте умом писму и нђгово приклочили. Адје то писмо, покажемљ му писмо кое сте ми наппре писали, а кадљ в вашљ надписљ смотрјо, а онђ рече, „гле! тов нђфгова рука“ помпслимђљ у себи да небуде како помислто дае Тнпостура, прокушам Срећу, будући се осведочто, 10Ш75 еданпутљ. Еле онђ ни помаћи се нектеде.

Предђ вече одемђ опетђ кђ Г: С: дами обавленше да, онда мје онђ казао, да ако се та книга у Бечу Штампати буде, да може отудђљ нашвеће зло изаћи, ерђ овал Цензорљ може п има власте уносљ сумнителни книга у Маћарску забранити!' — па онда не само штоћете одљ стране Пренумеранта оштећени бити, него се и Процесљ изђ тог родити може, него ви то можете болћ учинити, оставите да онп раде како напболћ знаду. Г: Беричу е показао облвленје, п ован није знао доста да фали содржанје книге, и онљ е питао 1: 0: како вамђ в Просодта дошла до руке.

Колико ја сђ мојомљ Памећу постигнути могу, томи се чини, да неће добро бпти ако му книгу пошалђте, ер онб има влас, ако оно књигу наће за невалану, више невратити.

Та самђ таки после оногђљ у Нов: писатомљ писму, вами писати ктела, али самљ (0 васђ чекала Шговорљ. Тавлимљ вамљ дакле сљ радостио, да одђ данасљ Просода, никрапцаре дуга више нема. Ово е могло таки овако бити, теби самљ вамљ 1тоштљ у Аугусту Рукописљ послала, алђ шта самљ знала Силом ерђ како су ми свирали, тако самљ морала пграти.

Г. Димичка е дужнике оправила, да се кодљ владике на плате, а книгу в дала Мами да ради шномљ што хоће. садљ дакле, 68 книга управо ваша и наша. шилите рукописљ кудљ знате, а у обивленцо мислим да може остати, да 110 Е. дуга има, врљђ како бисе онда могли пренумерпрати, тако исто могу и садљ, а то нико невала да зна, кромђ ми. само васљ молимљ,