Vukova prepiska. Knj. 6

МАРИЈА ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИЋКА)

о ~

допало, које би вредно било горе шиљати, негоћу чекати бербу а онда ће и баба Станишићка радије певати, него сад.

За ПШензију која вам је праведно досуђена, слушала сам куд и камо пре него што се ви Љубезни Господине имали доброту јавитими, еле никако од посла нисам могла толико времена имати, да би вам укратко моју радост изразити могла. „Ја сам уверена да ми замерили небисте, баш дасам још о три Месеца доцније одговорила на ваше од Марта писато Џлсмо, ни ти ћете сумљати о истини ако вам кажем да се овде у Будиму кром мене нико више, ни искреније, томе радовао није. Желим да млоге млоте године заједно с Милостивом Госпојом и вашом љубезном дечицом здраво и мирно уживате ту паграду, за ваше млогте трудове које сте драговољно за обше Добро жертвовали, и још жертвујете. Кад Човек то тек као новац сматра, чинисе ком мало, ком пак млого, али као знак награде! онда знам даби неки људи и пет пута радије више изгубили, само да се то догодило није. Куљанчић мије први ту новину казао, нити се опомињем да ми је што радосније од тог приповедио. о вакације одлази а Марја опе [|| натраг, јер како чујем то јој посо, хрћаво иде. Ја се помало таворим, него моја Мама је пренуждена била нас оставитин отишла Г. Чаковцу у Сегедин, гди 100 #. ОМ. има годишње, а тек на ситну децу, која су без Матере остала, има да пази за годину или две. Мисмо Фала богу сви здрави, а особито ја, јер као што сам зло била тако сам сад опет оздравила. Љубим Милостивој Г. руке, Розу п вашу осталу дечицу љубим небројено пута, а исто и моја Сека Димичка вас љубезно поздравља, Мита и Кача, ја пак остајем с сваким високопочитанијем и правим пријатељством ваша

искрена и понизна Марија Попович.

Овом приликом шаље и мој сродник Маркович вами њетове послове.

[Орш.. у арх. С. К. Академије бр. 4102]