Vukova prepiska. Knj. 6

60 СТЕВАН РАДИЧЕВИЋ

се није хтјео од осталих дијелити. Ваља да за то нијесу хтјели овог одговора прије дати, што су писмену молбу (или тужбу — јер управо не знам, шта је) на висовославни совјет послали у Париз Филипу Христићу, да је п он потпише; но не знам управо, јели он то учинио, само чујем, да су одговор од њега добили, пи да су ономадне у петак молбу тамо послали.

Надам се, да сте Ваше Високородије примили како ппсмо моје од 10. пр. м., тако п у њему споменуте књиге с писмом на славно попечитељство просвјештенија. И опет вас молпм покорно, да бисте се свакојако потрудили, да се она моја молба пепуни. Као што сте мп љетос ту говорили, да се препоручим Г. Г. совјетницима, ја сам то онда чинио, колико се могло, а сад сам особито писао Г. Стефану Марковићу, п молпо сам га, да ме он свима препоручи, које мислим да ће и учинити. Но опет све стоји до вас, пи за цијело се надам, да ћете ме скоро обрадовати веселим гласом.

У тој надежди увјеравајући вас о мојој свагдашњој олагодарности, с највећим високопочитанијем остајем

У Бечу 4. Нојемврија 541.

Вашета Високородија покорни слуга Вук СтеФ. Караџић.

Вук Стефановић Караџић, по препоруци славнога попечитељства просвјештенија, пита питомце правитељетва Српскога, Димитрија Дрнобарца, Стојана Јовановића, Данила Данића, Стефана Груборовића п Димитрија Томића: Илије њих правитељетво натјерало, да звапија своја у Србији оставе п да пођу у Беч (или куда на другу страну) ради учења виших наука п страних језика; пли су они по својој вољи п жељи правитељство ва то молили, и оно пм на њихову молбу ту милост учинило !

На питанђ то, ми препокорно одговарамо: Да се законим путем предпоставити може, да никакво правителство никога без кривице натерати не може, да он свов званје остави, па у стране државе ради изучени виши наука п страни езика, иде; а како ве пак нас Правителство Србско овамо послало,