Vukova prepiska. Knj. 6

ОТЕВАН РАДИЧЕВИЋ

о о

У прошавшу суботу имао сам чест примити писмо слави. попеч. пр. од 29. пр. м., за које особито благодарим в. вљ а ономадне у уторник имао сам чест примити и друго од 2.0. м. за Ивана Матића. Све сам осим испита свршио, као што ми се препоручује, и надам се, да ћу идуће недјеље послати сл. п. одговоре; но међу тим сад налазим за нужно јавити в. В. да питомце до сад никако нијесам могао наговорити, да ми даду писмени одговор на оно питање, које ми је славно поп. препоручило. Они, сви петорица, кању, да су своје службе оставили и амо пошли по наредби правитељства; да су и сад чиновници, и да им се и ово вријеме, што овдје проводе мора бројити у службу, и да су се од некога времена спремали да пишу в. В., да их у томе потврди, Ово за сад јављам само у кратко в. В., а сл. поп. писаћу о том пространије.

Препоручујући се вашој дојакошњој благонаклоности и увјеравајући вас о мојој свагдашњој благодарности с истиним високопочитанијем остајем

У Бечу 10. Окт. 841.

В. в. п. слуг. В. С. К.

[Вуков концепат у арх. О. К. Академије бр. 4#116]

10.

Ваше Високородије, Високопочитајеми Господпне!

Позивајући се на писмо моје славноме попечитељству просвјештенија од 14. пр. м. чест имам јавити сад Вашему Високородију, да су ми овдашњи питомци правитељства нашета тек ономадне у петак написали и потписали приложени овдје одговор. Ако буде у питању каква погрјешка, томе сам ја крив, и молим, да ми се опрости; али што се одговора, тиче, молим, да мене ни у чему не кривите. Ја сам хтјео, да они сваки за себе одговор код мене напишу, или мени да казују, а ја да га напишем; но они друкчије нијесу хтјели учинити, него тако. Говорио сам Димитрију Томићу и прије и сад, да он барем даде одговор за себе особито, но ни он