Vukova prepiska. Knj. 7

ВУК ПОПОВИЋ 39

потребе пишту у вересло. Ево дакле кое смо добро добил с' новјем пазаром.

Некакав паша скита се кроз Арбанцо има три четири тодине су три хилнде оружати лоди, да умири и казни све оне коп се противе царевоћ наредби. Веле, да се за ово врјеме варајоћи свога цара: да има за умприти непослушнике 10 хилада моди на оружђ — обогатло тако, да данас бром на малоне Флор. Ту скоро био в близу Скадра и владика Ц|јрногорски] чугоћи за нфга одмах се побринуо набавити из Котора изобила праха п олова. Хопо е прећи с' воиском преко Црне торе у Херцеговину, и не му владика ни на едан начин допуштјо, нити ве сбог овога лфта славо у примор да се куплђ у море, а намђравао 6. Исти паша жесток е непрштелђ лапнима, и од зла ићфгова бекуп едан Сшејлш од онуд побфгао в, и овде живи биће осамђ мђсеци.

На 8. Сештем. по Рим. доћи ће с пароходом у Бову и наш владика и овогљ пута уздамо се да ће мекше са нама, поступати, и да неће за свога руковођу проту Кот. имати, и ифгове отровне раечи слушати, као први пут. Одержао е код двора по 50 Фор. сребра на годину за свеценике, ако ће у селу дбцу учити чатити и писати кириловицом. И до сад не се нједан подхвато за ову суму учителствовати, а иншпектори већ су именовати и главу подигли, наипаче наш прота (7 овим достоинством узрастао е три прста виши, а притом луђи и опачиш, и Боже сачуван, да се овоме човеку даде више ков званје и власт, живе попове натицао би на ражанђ, а мене наипрје, зашто га има против мене до главе, што не хоћу да му новимђ у процесји, краџ од одежде преко града, и да держим Еванђелје на руке, кад празником чита на двери и прочан и прочал. Дао самђ му од ваше стране књижицу „о србпском|!] правопису и езику“ и мило ми ве било да сте га, с7 нђом почастили, нека види гола кукавица, кол висока лица зову вас у скупштине, и од вас совђта ишту, и с којом истином слободом говорите и пишете, и лажце и хвалише застиђувте обличувте и на прави пут као дђцу изводите.

Сад се у манастиру Савини добро живи. Игуман Стефановићљ дао 6 други вид и други живот манастиру и трпези. Недаве се већ калуђери са запареним зелбмњ, раштаном, сирћетом и сировим луком, нити су обучени у каллаве и рутаве алљине, као пре. Сад имаго прилику лоцку, као да су из братства Гергетешкогђ или Крушедолског. Направјо в џар-